Četiri spomenika članova Niškog komiteta na Starom groblju

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp

Niški komitet, tajna politička organizacija, osnovana je 1874. godine neposredno pred oslobođenje Niša od Turaka. Osnivači su bili viđeniji ljudi iz društveno-političkog života Niša, koji su istovremeno sačinjavali i njegovo uže političko rukovodstvo. Preko Niškog komiteta bila su upućivana uputstva za pripremanje narodnog ustanka ne samo na prostoru Niša i okoline, nego i u leskovačkom, pirotskom i vranjskom kraju. Prema dostupnim podacima na niškom Starom groblju sahranjeno je 13 članova Niškog komiteta i ustanika u borbi protiv osmanlijske vlasti.

Todor Milovanović

Todor Milovanović (1850—1912) je bio učitelj, političar, predsednik niške opštine, sa malim prekidima od 1897. do 1910, učesnik ratova za oslobođenje Niša od Turaka, narodni poslanik.

Prvi put je 1897. izabran za predsednika Niške opštine. Na ovom položaju, sa malim prekidma, bio je sve do 1910. Obaveze predsednika Niške opštine Milovanović je obavljao savesno i odgovorno. Na ovoj dužnosti pokazao je i mnogo inicijitive za unapređenje života u Nišu i njegovoj okolini.

 Bio je zaslužan i za dalji napredak i razvoj zdravstva i izgradnju Okružne bolnice u Nišu. U periodu njegovog predsednikovanja od 1908. do 1910. izgrađene su prve namenske bolnička zgrade, na lokaciji današnjeg Kliničkog centra, na imanju Todora Milovanovića, koji je gradu ustupio tri hektara slobodnog zemljišta za ovu namenu.

Takođe zahvaljujući Milovanovićevoj inicijativi pokrenuta je izgradnja prve hidroelektrane „Sveta Petka“ na Nišavi, u naselju Ostrovica, i dovedena elektrika u Niš, što je bila osnova za otvaranje novih preuzeća.

Umro je u Nišu 1912. u 62. godini života, kao puki siromah. Sahranjen je na Starom niškom groblju u niškoj opštini Palilula, zahvaljujući prilozima njegovih najbližih prijatelja i građana Niša, poštovalaca njegovog dela.

Za svoj dugogodišnji rad i zasluge u ratu i miru, Todor Milovanović je više puta nagrađivan o odlikovan najvišim ordenima Kneževine Srbije i Kraljevine Srbije. Njemu u čast jedna od ulica u strogom centru grada Niša, u Gradskoj opštini Medijana koja se pruža od Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ do Doma zdravlja, nosi ime Todora Milovanovića.

Todor Stanković

Todor Stanković (Niš, 13. februar 1852 — Beograd, 15. jul 1925) bio je nacionalni radnik i srpski konzul u Prištini, Skoplju, Bitolju i Solunu.Učesnik je svih ratova od 1876. do 1918. Bio je jedan od članova Niškog komiteta.

Po završetku rata nagrađen je položajem sreskoga načelnika. Uživao je podršku Jovana Ristića i poverenje kneza Milana. Srbija je 1889. otvorila konzulat u Prištini, a prvi konzul Luka Marinković ubijen je nakon samo nekoliko meseci službe. Todor Stanković je juna 1890. po nalogu srpskog konzulata u Skoplju Vladimira Karića preuzeo dužnost konzula u Prištini.

Posebno se založio za obnovu i unapređenje rada srpskih škola, koje su bile bitne za održanje srpske nacionalne svesti i pismenosti. U svojim izveštajima navodio je mnoštvo slučajeva ubistva, pljačke, otmice i nasilja nad Srbima.

O značaju Todora Stankovića treba pričati, jer je mnoge događaje u kojima je učestvovao kao i svoje uspomene pretočio na papir, a koje su štampane u vidu knjiga.

Knjige čiji je autor Todor Stanković su: Uspomene, Putne beleške o Staroj Srbiji 1871-1898, Beleške o Staroj Srbiji – Maćedoniji, Građanima grada Niša – reč gospodina Todora Stankovića narodnog poslanika.

Petar Ikonomović

Petar Ikonomović, je rođen je 16. jun 1849. u Nišu, u svešteničkoj porodici, pa je tako nastavljajući porodičnu tradiciju i sam, po sticanju punoletstva, postao sveštenik u niškoj eparhiji.

Početkom 1874 Ikonomović je postao član niške zavereničke družine poznate pod nazivom Niški komitet, prvenstveno sa ciljem da spreči dalju asimilaciju srpskog stanovništva i da lični doprinos u oslobađanju hrišćana od zuluma i petstogodišnjeg osmanlijskog ropstva.

Ikonomović je umro 29. januar 1914. u 65 godini života u Nišu. Sahranjen je na Starom niškom groblju u Gradskoj opštini Palilula.

Za zasluge u nacionalnom radu i oslobodilačkom pokretu Ikonomović je odlikovan Takovskim krstom sa prsima V stepena.

Nikola Kole Rašić

Nikola Kole Rašić (Niš, 1839 — Niš, 6. avgust 1898. godine  je niški  vojvoda i jedan od rukovodilaca organizacije Niškog komiteta, a kasnije i političar u vreme mira.

Nakon srpsko-turskih ratova, uključio se u politički život Niša. Kao predstavnik Liberalne stranke, pobedio je na prvim izborima za Narodnu skupštinu varoši Niša i postao poslanik varoši Niš.

Za zasluge u nacionalnom radu i oslobodilačkom pokretu odlikovan je Takovskim krstom sa prsima V stepena.

Današnja Palata pravde u Nišu izgrađena je 1909/10. kao Sreski sud na mestu kuće Nikole Koleta Rašića.

Vojvoda Živojin Mišić smatrao je Rašića za čuvenog junaka.

Danas jedna osnovna škola u Nišu nosi po njemu naziv, kao i po jedna ulica u Beogradu (Bele Vode), Nišu i Leskovcu.

Prikazan je na severnoj strani Spomenika oslobodiocima Niša sa protom Petrom Ikonomovićem gde se vidi zaklinjanje i dizanje Nišlija na ustanak 1874. godine.

Projekat “Aleja zaboravljenih velikana” sufinansiralo Ministarstvo kulture I informisanja Republike Srbije.

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp

Tagovi

Povezane vesti:

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Коментари
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x