Advokatska kancelarija Radić objavila je na koji način su rezerve litijuma faktički već poklonjene kompaniji Rio Tinto te da više ništa ne zavisi od Ane Brnabić i resorne ministarke Zorane Mihajlović. Oni tvrde da se to dogodilo na sednici Narodne Skupštine održanoj 22. aprila prošle godine, kada su tiho i bez javne rasprave narodni poslanici usvojili “neupadljivu dopunu člana 52, Zakona o rudarstvu”, piše portal Nova srpska politička misao (NSPM). U svom saopštenju objašnjavaju i koje su razlike u ugovoru koji je Srbija potpisala 2004. odnosno 2006. godine u odnosu na današnje obaveze prema kompaniji Rio Tinto.
Njihovo saopštenje prenosimo u celosti:
U mnoštvu neistinitih informacija i netačnih predizbornih obećanja, javnost se uverava da od nje zavisi da li će Ana Brnabić ili Zorana Mihajlović zaključiti ugovor sa Rio Tintom, da li će se u Srbiji proizvoditi baterije i električni automobili, da li će Srbija procvetati itd.
Tiho i bez javne rasprava 22. aprila 2021. godine održana je sednica Narodne skupštine. Bez mnogo diskusije, jednoglasno, 189 poslanika prihvatilo je neupadljivu dopunu člana 52. Zakona o rudarstvu. Na taj način izbegnuta je potreba da Ana Brnabić ili Zorana Mihajlović u ime Srbije zaključe poseban ugovor sa Rio Tintom
Za tu sednicu Ivica Dačić je poslanicima poslao skupštinski materijal na 438 strana, dobijen od Vlade u vidu Predloga, piše u saopštenju Advokatske kancelarije Radić.
Ova dopuna člana 52. Zakona o rudarstvu ima sadržinu i status „ugovora o poklonu“ i čak znatno veću snagu od klasičnog ugovora, dodaje se u saopštenju i taksativno nabraja:
1. Iako to nije u skladu sa Ustavom, poslovni odnos sa privatnim društvom Rio Tinto proglašen je za javni interes Srbije;
2. Za eksproprijaciju bilo kog zemljišta, objekta, crkve, groblja, škole, zgrade opštine, bolnice i sl., Rio Tintu više nije potrebna odluka i dozvola Vlade. Sada Rio Tinto samostalno određuje šta će i kada će eksproprisati.
3. Srbija odustaje od zaštite svojih interesa – da putem javnog tendera ili prikupljanja ponuda izabere najpovoljnijeg ponuđača za eksploataciju litijuma – kako je bilo ugovoreno sa Rio Tintom 8.6.2004. godine;
4. Na ovaj način Srbija poklanja Rio Tintu utvrđene resurse i rezerve litijuma, koje Zorana Mihajlović procenjuje na 56 milijardi evra, na koliko procenjuje i prihod od proizvodnje baterija i električnih automobila.
5. Ipak, Srbija je zadržala mogućnost da povrati svoja rudna bogatstva, ako ih Rio Tinto ne započne koristiti tokom 6 godina;
6. Srbija daje pravo Rio Tintu, da dobijena prava može odmah preneti na drugo lice, bez odobrenja Srbije;
7. Srbija predlaže, da ako to Rio Tinto želi, zaključe investicioni ugovor o zajedničkoj proizvodnji baterija i električnih automobila;
8. Ovim dopunama nije ili možda jeste predviđeno, ko će brinuti o jalovištu i oko 1000 radnika sa članovima njihovih porodica po prestanku petnaestogodišnjeg rada rudnika?
Podsećanja radi – 8. juna 2004. godine, prilikom dolaska u Srbiju i dobijanja Rešenja o geološkim istraživanjima, Rio Tinto je sa Srbijom zaključio ugovor (članovi 14. i 15. Zakona o rudarstvu) pod sledećim uslovima:
1. da na području opštine Loznica svojim sredstvima i na svoj rizik vrši geološka istraživanja,
2. da istraživanja može vršiti samo na zemljištu – na kome je vlasnik, zakupac, ili na kome ima pravo korišćenja po drugom osnovu,
3. da na ime istraživanja od 26.4. 2006. godine plaća istraživačku naknadu,
4. da po okončanju istraživanja, ukoliko se istraživanja pokažu uspešnim, prihvata da pravo na eksploataciju tih nalazišta Srbija dodeli: najboljem ponuđaču izabranom putem javnog tendera ili putem prikupljanja ponuda, a da se njemu omogući pravo prvenstva zakupa pod najboljim ponuđenim uslovima itd.
5. Prava i obaveze Srbije i Rio Tinta garantovana su mesec dana ranije (15.5.2004.) ratifikovanjem Sporazuma sa Engleskom. Ovaj Sporazum samo je potvrdio primenu propisa Srbije, uz napomenu da će Rio Tinto imati ista prava kao i domaći ulagači. Verovatno je predsednik Vučić imao u vidu ovaj Sporazum, kada je u novogodišnjem obraćanju javnosti izjavio da će Srbija platiti milijardu evra štete, ukoliko otkaže zaključeni posao sa Rio Tintom.
Кako bi zaštitila imovinski interes Srbije, na isti način kako je sa Rio Tintom zaključen „ugovor o poklonu“, Skupština Srbije može, bez bilo kakvih posledica, usvojiti dopunu član 52. Zakona o rudarstvu sadržinom članova 14. i 15. Zakona o rudarstvu – pod kojim je Rio Tinto 8.6.2004. godine zaključio ugovor sa Srbijom.
Da je Srbija sa Rio Tintom imala zaključen klasičan ugovor, sa ugovorenom arbitražom i sl., u tom slučaju, za promenu odredaba ugovora bila bi potrebna saglasnost obe strane. U ovom slučaju, Srbija je jednostrano menjala zakonske odredbe i odnos sa Rio Tintom, i to može uvek da radi sve dok sa Rio Tintom ne zaključi klasičan ugovor.
U potpisu
Advokatska Кancelarija Radić
