Petar Radenković je rođen je u Beogradu 1934. godine, ali je anoniman za širu javnost na ovom prostoru, a u Nemačkoj je zvezda u pravom smislu te reči. Branio je za OFK Beograd, onda za reprezentaciju. Hteo je i u Zvezdu, nisu mu dali. Otišao za Nemačku, igrao u najboljoj generaciji Minhena 1860. Njegove pesme bile su hit.
U dokumentarnom filmu o njegovom životu “Najbolji golman na svetu“ govore Hulio Iglesijas, Vim Venders, Verner Hercog, Uve Zeler, Sep Majer, Bekenbauer…
Bio je prvi golman Bundeslige koji je nosio rukavice, koje je dobio na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. od čuvenog Lava Jašina. Sada golmanske rukavice imaju specijalnu gumu na dlanu i prstima koja zadržava loptu – lepi za rukavicu. Imao je samo TRI nastupa za našu reprezentaciju, a jedan u finalu Olimpijskih igara protiv SSSR-a 1956.
Posle povratka iz Melburna uprava OFK Beograda, sa kojim je prekinuo dominaciju “velike četvorke“ osvojivši Kup 1953. i 1955. godine, nije mu dozvolila da se vrati u matičnu Crvenu zvezdu.
Revoltiran, samo sa jednim koferom otišao je 1960. u Nemačku, iako nije imao dozvolu FSJ, zbog čega je kažnjen i morao je da pauzira celu sezonu.
Karijeru u nemačkoj je počeo u Vormatiji Vorms, zatim u Minhenu 1860 gde je i postao legenda osvojivši prvenstvo i Kup nemačke. Kada je potpisivao prvi dvogodišnji ugovor za Minhen 1860, tražio je 20.000 maraka za sezonu i platu od 2.000. Kada su mu rekli da bi takve uslove mogao da dobije samo najbolji golman Nemačke, Radi je odgovorio: “Pa, ja sam najbolji golman na svetu”. Ali vrlo brzo je i dobio šta je tražio.
Zatim je u Evropi igrao i finale Kupa UEFA protiv Vest Hema na Vembliju.
Legenda kaže da je zvezda HSV-a Uve Zeler u jednom teškom porazu izašao sam pred Radenkovića, Redi mu je odbranio udarac, a onda mu vratio loptu da proba opet i još jednom mu odbranio. Interesantna je i da je ljut zbog jedne sudijske odluke prišao pomoćnom sudiji i polomio mu zastavicu u vreme kada to niko ne bi ni pomislio da uradi, zašta nije dobio ni žuti karton.
Navija za svoj tim i dalje, iako su oni sada u Trećoj ligi. Imao je a ima i sada puno prijatelja fudbalera i trenera – Rajko Mitić, Miljan Miljanić, Bora Kostić, Šekularac, Bobek, Čajkovski, Ivica Horvat…
Gostovao je u dobrotvornim predstavama po cirkusu gde mu je i slon dao gol, snimao je reklame za motore, odeću, a snimio je i muzički hit: “Bin I Radi, bin i Konig“ (“Ja sam Radi, ja sam kralj“), koji se prodao u 400.000 primeraka i na top listama u Nemačkoj na momente bio slušaniji i od pesama kultnih Bitlsa.
Mnogo je dečaka, mladića, koji maštaju o tome da budu fudbalski gastarbajteri i možda najbolji golmani na svetu, ali ako nešto u životu stvarno želite, put do zvezda trnovit, ali uz ljubav i strpljenje sve se može postići – rezultat će doći.
