Nišlija Nenad Cvetković: Sreo sam se sa Novakom i to je trenutak koji ne mogu da zaboravim

 “Nole je ljudina, gromada od čoveka, primer za sve, a evo šta mu se dogodile ne njegovom krivicom. Nije smelo da bude tako, nije naš Nole zaslužio takav odnos, on koji je spreman svima da pomogne, da da, da sasluša običnog čoveka, da napravi obdaništa, da pomogne bolesnima. Pa pomogao je i Australiji. Zar se to zaboravlja. Sve što se dogodilo njemu kao da se dogodilo mojim unicima koje imam i koje volim najviše na svetu, a on kao da je moj unuk”. Ovim rečima  Nenad Cvetković (73) iz Niša govori o tome kako je kao običan građanin, kao neko ko živi kao svaki prosečan Srbin doživeo sve kroz šta je Novak Đoković prolazio poslednih deset dana u Australiji.

U očima mu suze. Seća se susreta sa Novakom Đokovićem pre pet godina.Trenutak koji niko ne može da izbriše iz njegovog sećanja.

Nenad Cvetković se sa Novakom Đokovićem sreo u Nišu 2017.godine kada se u Hali „Čair“ igrao Dejvis kup. Protivnici su bili ruski teniseri. Želja da sretne najboljeg tenisera bila je jača od svega, a kada Nenad nešto poželi to i uradi.

„Do Novaka me je dovela pesma koju sam posvetio njemu. Želeo sam da mu je predam, ali teško je bilo stići do njega. Umesto mene učinili su to njegovi ljudi iz tima. A onda je usledilo iznenađenje. Zazvonio ze telefon, javio sam se i prepoznao njegov glas. Mene je pozvao naš Nole, pozvao me je da se zahvali za pesmu koju sam mu posvetio, pomislio sam u tom trenutku. Pa neko ne bi ni obratio pažnju na to. Pa ja sam običan penzoner koji ga prati, a on je okrenuo broj da se zahvali na tome. U tom trenutku sam ga doživeo kao člana svoje porodice i tako je do dana današnjeg“, priča Nenad Cvetković.

Nije to bio samo poziv iz pristojnosti, dodaje Nenad.

„Dugo smo pričali. Pitao me kako sam, kako živim, kako je moja porodica, šta radimo, da li nam je nešto potrebno. Interesovao se da li imamo ulaznice za Dejvis kup. Kada je čuo da nemam rekao je da ne brinem. Obezbedio nam je ulaznice i sve mečeve sam sa unukom pratio iz lože. Onda sam i razgovarao sa njim i slikali smo se. Za mene je taj suret sa njim uživo bio ostvaranje mog sna. To je bio moj životni poklon jer retko kome može da se pruži takva prilika. Doživeo sam da se sretnem sa teniskim šampionom. Zagrlio me je i izljubili smo se kao najrođeniji, kao da je on moj sin ili unik, a ja njegov deka. Pa može li takav čovek da učini zlo nekome. On koji grli celu planetu, koji dodiruje nebo, ljubi zemlju u krst“, pita se sada Nenad, ali i dodaje da će ovo njegovo pitanje ostati bez odgovora.

„Kao običnom građaninu, kao neko ko je njegov obožavaoc, kao njegov sunarodnik teško sam podneo sve ovo što mu se događa.Ovo što se njemu desilo je presedan u istoriji sporta. Događaju se neke stvari, ali očigledno je da je jedan veliki čovek iz male zemlje nametnuo sebe celom svetu, a mnogima to ne odgovara i to se pokazalo sada. Možda se svi pitaju dokle će on biti prvi, a ja verujem da će to da bude još dugo. I mi smo ti, mi obični ljudi koji ćemo mu dati snagu da sve ovo zaboravi i da ojača“, kaže Nenad Cvetković.

Dodaje da u jednom trenutku više nije mogao ni da prati šta se dešava Noletu jer mu je bilo teško zbog toga.

 „ Ono što sam doživeo sa njim je nešto što doživljavam samo sa svojim najbližima. Kada ga čovek pogleda učini mu se da ga poznaje godinama, a taj osaćej je čini se obostran“, dodaje Nenad.