Emitujemo listu deset najvažnijih ekonomskih dogadjaja u Srbiji u 2021. godini, po izboru Novinske agencije Beta.
INFLACIJA DOSTIGLA 7,5 ODSTO – U Srbiji je medjugodišnja inflacija u novembru iznosila 7,5 odsto, što je znatno iznad ciljanog raspona Narodne banke Srbije (NBS) koji je tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto. Cene nepreradjene hrane su u novembru, u odnosu na isti mesec prethodne godine, povećane za 20,7 odsto, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 23,8 odsto, rasta cena svežeg mesa od 22,6 odsto i rasta cena svežeg voća od 18 odsto. Cene preradjene hrane su u novembru bile više za 7,1 odsto, a cene energenata 13,6 odsto. NBS očekuje smirivanje inflatornih pritisaka po osnovu cena hrane, naročito posle odluke Vlade Srbije krajem novembra o ograničavanju cena pet osnovnih životnih namirnica – šećera kristal, brašna tip T- 400, jestivog suncokretovog ulja, svinjskog mesa – but i dugiotrajnog mleko sa 2,8 procenata mlečne masti, tako da one ne prelaze nivo koji su imale na dan 15. novembar 2021. Ta odluka će biti u primeni dva meseca.
RAST BDP VEĆI OD PLANIRANOG – Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2021. premašiće sedam odsto, po ćemu će Srbija biti medju najuspešnijim evropskim zemljama. Originalnim budžetom je projektovan rast BDP-a od šest odsto. Ekonomski rast veći od očekivanog posledica je niske prošlogodišnje baze, ali i državnih podsticaja privredi i rasta izvoza i novih investicija. Za narednu godinu projektovan je rast BDP-a od 4,5 odsto.
ENERGETSKA KRIZA – Posledice energetske krize u Evropi u velikoj meri oseća i Srbija koja je potreba za električnom energijom uspevala uglavnom da zadovolji iz sopstvene proizvodnje, ali je veliki uvoznik gasa. Cene gasa i struje na svetskim berzama počele su naglo da rastu od kraja leta, a ovih dana dostižu istorijske maksimume – gas je 21. decembra koštao 2.120 dolara za 1.000 kubnih metara, a cena struje je viša od 400 evra po megavatsatu (MWh). Srbija je ugovorila sa ruskim “Gaspromom” isporuku gasa, do sredine 2022, po ceni iz dugoročnog ugovora koji ističe krajem godine od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, ali sada pokušava da ugovori dodatne količine jer su joj neophodne zbog problema u proizvodnji struje. U Srbiji je struja u februaru ove godine poskupela za 3,4 odsto za domaćinstva, a privreda je nedavno počela da ugovara po cenama koje su više do 50 odsto u odnosu na doskorašnje od oko 60 evra po MWh.
KOLAPS ELEKTROPRIVREDE SRBIJE – Kiša, sneg i loš kvalitet uglja, sa koga nije očišćeno blato, zaustavili su 12. decembra rad Termoelekrane “Nikola Tesla ” (TENT) u Obrenovcu, treći put u njenoj istoriji. Prvi put zastoj se desio za vreme NATO bombardovanja, a drugi put 2014. u vreme velikih poplava u Obrenovcu. Zbog zastoja u proizvodnji struje, zbog kidanja dalekovoda i ispadanja iz pogona 260 trafo-stanica, bez struje je ostalo oko 130.000 gradjana Srbije. Pun kapacitet TENT nije postigao ni deset dana nakon havarije, a samo za nedelju dana za interventni uvoz struje, bez troškova za kupovinu mazuta za bolje sagorevanje uglja, potrošeno je oko 60 miliona evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, nekoliko dana posle kolapsa u elektroenergetskom sistemu, da se može smatrati da je v.d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić dao ostavku, ali se to još nije desilo. Grčiću je mandat istekao u martu 2017. godine i mnoge nevladine organizacije i opozicija tvrde da je vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom kriva što on godinama nezakonito i nestručno upravlja elektroenergetskim sistemom.
MMF ODOBRIO NOVI SAVETODAVNI ARANŽMAN SA SRBIJOM – Medjunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je sredinom juna Srbiji novi savetodavni aranžman koji će trajati 30 meseci. Novi program saradnje Instrument za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument – PCI) je usmeren na održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, ali i na reformu javnih preduzeća i Poreske uprave. To je osmi aranžman Srbije sa MMF-om posle demokratskih promena 2000. godine. Prethodni aranžman završen je u januaru ove godine, Srbiji je bio odobren u julu 2018, na period od 30 meseci.
POČELA GRADNJA BEOGRADSKOG METROA – Radovi na izgradnji metroa u Beogradu počeli su u novembra u Makiškom polju, gradnjom infrastrukture i nasipa budućeg depoa. Beograd bi prema planu do 2030. trebalo da dobije dve linije metroa, dužine 42 kilometra sa 43 stanice, što će koštati od 4,4 do 4,6 milijardi evra. Metro koji se gradi biće potpuno automatizovan, bez mašinovodje, a gradi ga kineska kompanija “Čajna pauer”, dok će francuski “Alsrom” raditi na obezbedjivanju vozove, vagone, šine, kompletnog električnog napajanja, odnosno opremu metroa. Prva linija, dužine 21,1 kilometar sa 21 stanicom biće završena 2028. a povezivaće Železnik i Mirijevo. Druga, od Bežanije do Mirijeva, duga 21 kilometar, imaće 23 stanice, a ukrštaće se na Savskom trgu. Izgradnji metroa usprotivili su se gradjevinski stručnjaci, uključujuči i profesore na Gradjevinskom fakultetu u Beogradu, koji smatraju da predženo rešenje nije dobro jer trase prvih linija ignorišu saobraćajne prioritete, ne pokrivaju velika naselja, ne povezuje ni glavne gradske centre, Klinički centar, Vukov spomenik, stanicu Prokop, te da predstavlja prilagodjavanje privatnim investitorima, pre svega u Beogradu na vodi. Istovremeno, ekološki stručnjaci i aktivisti upozorili su da bi taj projekat mogao da ugrozi Makiš, kao najveće vodoizvorište Beograda.
JAPANSKI NIDEK U SRBIJI GRADI FABRIKU ELEKTROMOTORA – Japanska kompanija Nidek (Nidec), svetski lider u proizvodnji elektromotora, počela je u decembru izgradnju fabrike u Novom Sadu u kojoj će u prvoj fazi zaposliti 480 radnika. To je jedna od najvećih investicija u Srbiji koja bi u narednih nekoliko godina trebalo da premaši milijardu evra. Fabrika će početi da radi naredne godine, a Nidek planira da pored nje otvori i naučni i razvojni centar. Nidek godišnje proda tri milijare motora svih veličina, posluje u 40 zemalja, ima 340 kompanija koje zapošljavaju 120.000 ljudi.
NIS PREUZEO PETROHEMIJU – Naftna idustrija Srbije (NIS) je krajem decembra preuzela HIP Petrohemiju, posle nekoliko bezuspešnih pokušaja privatizacije te kompanije u prethodnih šest godina. Do sada je NIS imao vlasnički udeo od 20 odsto u Petrohemiji, a ugovorom o stateškom partnerstu biće vlasnik 90 odsto akcija i obavezan je da u Petrohemiju investira 150 miliona evra i izgradi postrojenja za proizvodnju polipropilena od najmanje 140.000 tona godišnje u roku od šest godina. Petrohemija zapošljava više od 1.000 ljudi i jedan je od najvećih izvoznika u Srbiji. U akcijskom kapitalu NIS-a ruska kompanija “Gasprom” poseduje 56,15 odsto, 29,87 akcija u vlasništvu je Srbije, dok ostatak pripada gradjanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.
NASTAVLJENA IZGRADNJA VELIKIH SAOBRAĆAJNICA – U Srbiji je ove godine počela izgradnja nekoliko drumskih koridora, kao i železničkih koridora, a nastavljena je i gradnja nekoliko velikih saobraćajnica. Počela je izgradnja auto-puta od Niša do Pločnika kod Prokuplja i to radovima na prvoj deonici Merošina-Merošina 1, dugoj 5,5 kilometara. Autoput Niš – Pločnik je dužine 36,3 kilometra i koštaće 226 miliona evra, a trebalo bi da se završi za dve i po godine. Za finansiranje je obezbedjeno 185 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), 40 miliona evra je donacija EU, a 30 miliona evra je novac iz budžeta Srbije, dok će izgradnja čitavog puta do Merdara koštati 650 miliona evra. Ta saobraćajnica je deo budućeg auto-puta “Mira”, koji će povezati Srbiju i Albaniju, trasom Niš-Priština-Drač, dužine 383 kilometra. Počela je i gradnja pruge Novi Sad-Кelebija, duge oko 108 kilometara, vredne 943 miliona evra, koja je deo brze pruge Beograd-Budimpešta. Projekat izgradnja te pruge, za vozove koji idu brzinom od 200 kilometara na sat, vredan je ukupno oko četiri milijarde evra, od čega će oko dve milijarde koštati radovi u Srbiji, a deo je kineske inicijative “Pojas i put”. Svi radovi u Srbiji na brzoj pruzi koja spaja glavne gradove Madjarske i Srbije, treba da budu gorovi do kraja 2024. a kompletna pruga 2025. Počeli su i radovi na izgradnji brze saobraćajnice Požarevac – Golubac, u dužini od 67 kilometara, vrednosti 337 miliona evra, koji bi trebalo da budu završeni za dve godine. Trenutno je su u zgradnji auto-putevi ili brze saobraćajnice – Moravski koridor, Fruškogorski koridor, Ruma – Šabac – Loznica, Kuzmin – Sremska Rača, Surčin – Novi Beograd, kao deo obilaznice oko Beograda, obilaznice oko Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Očekuje se da do početka proleća u saobraćaj budu pušteni auto-put Preljina-Požega i deo brze pruge Beograd-Budimpšeta, od Beograda do Novog Sada.
U PRIMENI NOVI MODEL ELEKTRONSKE FISKALIZACIJE – Primena novog modela elektronske fiskalizacije počela je u novembru i podrazumeva potpuno izbacivanje iz upotrebe klasične fiskalne kase i uvodjenje novih softverskih i elektronskih rešenja. Prelazni period primene novog modela, tokom koga će važiti i stari model, trajaće do 30. aprila 2022. Novi sistem je za obveznike jeftiniji i fleksibilniji, jer se kao fiskalni uredjaji mogu koristiti tableti, računari i mobilni telefoni, što do sada nije bilo moguće. I Poreska uprava dobijaće podatke o prometu u realnom vremenu, koji će biti uporedivi na nivou teritorije, industrijske grane, vremena izdavanja, iznosima prosečnih prometa. Ti podaci iz fiskalnih uredjaja omogućiće bolju analizu i lakše uočavanje nepravilnosti u radu poreskih obveznika, ali i nove načine kontrole izdavanja fiskalnih računa, jer će validnost računa biti proveravana skeniranjem QR koda na računu, a to će moći da urade i inspektori i gradjani. Značajno je proširen i opseg fiskalizacije, pa su tako u sitem pored ostalih ušli frizerski i kozmetički saloni, kladionice, muzeji, sportski centri taksisti, a pravilo da i dalje rade bez onlajn fiskalnih kasa zadržavaju medju ostalima, advokati, veterinarske delatnosti, javni poštanski servis, telekomunikacije. Iz republičkog budžeta izdvojeno je ukupno šest milijardi dinara za subvencije za nabavku fiskalnih uredjaja za prelazak na novi sistem fiskalizacije, gde država daje 100 evra po uredjaju i 100 evra po prodajnom mestu.
