podeli
Prsten Stefana Prvovenčanog

Obrada metala u staroj srpskoj umetnosti može se pratiti od vremena prvih Nemanjića. Od najstarijih zlatarskih radova iz srpskih riznica sačuvala se u srebro okovana ruka sv. Jovana – sada u katedrali u Sijeni. Okovi ikona i metalne korice crkvenih knjiga spominju se u izvorima već od kraja XII veka.

Originalni srebrni okovi ikona srpskog porekla očuvani su iz XIV veka; najlepši među njima nalazi se u crkvi sv. Nikole u Bariju. Od posuđa, nakita i crkvenih stvari u metalu malo je ostalo iz XIV veka. Sudeći po pisanim podacima vidi se da je zlatarstvo u srednjevekovnoj Srbiji, bogatoj plemenitim metalima, bilo jako razvijeno. Kralj Dragutin imao je na svom dvoru zlatarsku radionicu.

Od vremena kralja Milutina spominju se u izvorima često primorski majstori zlatari u Srbiji; tako je među Milutinovim majstorima bio čuven Kotoranin Obrad. U XV veku zlatarstvo je naročito cvetalo na Kosovu, u Novom Brdu. Velika većina zlatarskih radova po riznicama naših crkava i manastira iz kasnijih je vremena — iz XVI, XVII i XVIII veka.

Opširnije na Srbiju Volimo

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

podeli

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs