podeli

Još iz vremena kada su Srbi imali svoja božanstva slavila se zavetina – kolektivna slava koja se još naziva i litija ili jednostavno seoska slava. Poreklo imena vodi od reči zavet što implicira na sam nastanak ove svetkovine.

Zavetinu ili seosku slavu praznuje čitavo selo. Danas se obeležava tako što svaka kuća za seosku zavetinu prima goste iz drugih sela i gradova, kao za krsnu slavu. Za razliku od krsnih slava, koje su raspoređene najviše u zimsko doba godine, zavetine se uvek obeležavaju u toplo vreme, od kasnog proleća do rane jeseni. Razlika je i u tome što se o zavetini ne nose slavski kolač i žito u crkvu, u kući se ne pali slavska sveća, ali su prisutne druge radnje karakteristične samo za ovu vrstu svetkovine.

Današnji oblik praznovanja zavetine razvio se na osnovana raznih verovanja iz paganske epohe. Umesto licidera, ringišpila i seoskih vašara koji su glavna atrakcija svake zavetine, nekada se zavetina obeležavala na sasvim drugačiji način. Evo i kako.

Zavetina ili zavetni dan nekog sela, grada, varošice… bira se tako što se selo se zavetuje, svečano obeća da će slaviti neki praznik u godini i tog dana važi apsolutna zabrana rada za sve članove. Meštani se zavetuju određenom svetitelju i od njega očekuju zaštitu.

Veliku ulogu u ovom obredu imalo je nekada sveto drvo ili zapis koje se nalazi obično u ataru sela, a uz njega se i veći kameni krst. Zapis je tabuisano, sveto drvo, uglavnom hrast star više stotina godina. Ne sme da se seče ili skrnavi na bilo koji način, pa čak ni da se spava pod njim. U selima u kojima nije bilo crkve, zapis je zamenjivao bogomolju.

Čak i kada bi zapis uništila kakva nepogoda, ili bi istrulio, mesto kad kom se on nalazio smatralo bi se “zapisanim”, svetim. Smatra se velikim grehom ako se na bilo koji način ošteti, kidaju grane ili poseče. Onaj koji to uradi plaćaće prokletstvo za sebe i celu svoju porodicu.

Opširnije na Opanak

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs