podeli
Bošnjakova vetrenjača u Melencima

Možete li da zamislite da su nekada u Vojvodini postojale čak 282 vetrenjače? U Čurugu ih je bilo čak sedam u isto vreme

Sa vetrenjačama, usamljenim i urušenim krilatim divovima koji nemo čuvaju ravnicu, nestalo je čitavo jedno poglavlje vojvođanske istorije. Nekad su se izdizale iz panonskog pejzaža poput svetionika, hvatale su vetrove, dobro upoznale sve njihove ćudi i pošteno služile svojim gospodarima, ali od nemara društva nisu uspele da se spasu

Dok plovite beskrajnim panonskim morem, kojim se umesto nekadašnje vode talasaju žito i suncokreti, tu i tamo ćete naići na usamljeno drvo ili salaš, tek da malo začine sliku ravnog krajolika. A možda ćete, ako budete pažljivije posmatrali, negde u daljini ugledati i neku ruševnu kamenu kupu sa nakrivljenim šeširom, koja kao da će svakog časa potonuti u tu zlatnu vodu što je okružuje. Šta bi to moglo da bude, zapitaćete se ako ne poznajete istoriju ovog kraja…

U svoje vreme su to bile prave lepotice, koje su se dostojanstveno šepurile nad nepreglednim poljima. Ali, krila su im odavno odsečena…

Odneli ih vetrovi. I ljudi, koji su se očigledno posvađali s tim svedocima prohujalih dana, kao Servantesov Don Kihot koji je u njima video divove. Mnogi ne znaju da je, ne tako davno, gotovo cela Vojvodina bila ukrašena vetrenjačama, kao na primer Holandija, La Manča ili Mikonos. Bile su neodvojiv deo panonskog pejzaža u kojem su se smenjivale zelene i zlatne nijanse. Bile su simboli ovdašnjeg načina života, identiteta i nasleđa.

Vetrenjače panonskih bogova

U vreme kada su vredne ruke paora, panonskih bogova iz međunaslova, počele da pletu mrežu kanala stvarajući najveću žitnicu u ovom delu Evrope, širom Banata i Bačke posejale su i spomenike svom trudu i životu u harmoniji s prirodom.

Pre više od dva veka…

Možete li da zamislite da su nekada u Vojvodini postojale čak 282 vetrenjače? Tako bar kažu podaci pedantnih austrougarskih statističara. Ili će možda impozantnije zvučati ako navedemo da se od 475 vetrenjača, koliko ih je polovinom 19. stoleća bilo na prostoru cele Ugarske, trećina nalazila u Vojvodini? Neverovatno…

I, još neverovatnije – danas ih kod nas ima samo jedanaest. Jedva preživljavaju i u prilično su lošem stanju, iako su naši preci brinuli o njima kao o članovima porodice, svesni da im obezbeđuju opstanak. Neke su vraćene vlasnicima, a neke su postale spomenici kulture. Međutim, zapuštene su i uglavnom zaključane, a ako baš insistirate da vidite šta sve kriju među svojim zidovima, možete da odškrinete vrata na sopstvenu odgovornost. I tako one stoje usamljene i zaboravljene pored puteva i usred njiva, čekajući neka bolja vremena. I neke bolje ljude.

Pošto su ravničarskim predelima, s obzirom na karakter reljefa, nedostajale brze reke, žito se nekad mlelo u vetrenjačama. U Vojvodini su počele da niču polovinom 17. veka, mada sačuvani dokumenti svedoče da je prvi objekat ove vrste, po uzoru na holandski mlin sa kružnim osnovama, podigao vlastelin Agošton Kiš 1794. godine na svom posedu u Elemiru. Tragajući za lekom protiv teške bolesti, obreo se u niskoj zemlji gde je, shvativši njihov značaj za poljoprivredu, poželeo da takvu sagradi i usred banatske ravnice. Narednih šest meseci uvezeni holandski zidari su vredno radili i početkom jeseni završili posao. Kiš nije ni slutio da je otvorio jedno važno poglavlje u istoriji Vojvodine, koja je tako, pored suvih mlinova – suvača, dobila i nove, neobične džinovske mehanizme za mlevenje. Nažalost, Kišova vetrenjača postoji još samo na izbledelim fotografijama.

Od tog doba su imućniji meštani u skoro svakom selu u Bačkoj i Banatu podizali bar po jednu vetrenjaču. U Čurugu ih je bilo čak sedam u isto vreme. Jedina koja je sačuvana, a i radila je do sedamdesetih godina prošlog veka, nalazi se na severozapadnoj ivici sela, prema Bačkom Gradištu, i u vlasništvu je porodice Stojšin. Milan Stojšin je imao šestoricu sinova i svakom je izgradio po jednu. Uz visoki kupasti mlin na vetar najčešće su građeni pomoćni objekti – mlinareva kuća, bunar sa đermom, štale za konje i magarce koji su transportovali žitarice.

Opširnije na Rasen.rs

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

podeli

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs