podeli
foto: Miljan Nuče Savić

Kad sa puta od Vladičinog Hana krenete ka Bugarskoj, među nežnim brezama koje se povijaju na vetru ukazaće se jarko plavetnilo čija lepota oduzima dah – blagi talasi Vlasinskog jezera svetlucaju na suncu i ogledaju se u nebu.

Ova očaravajuća lepota, koju je svojim radom uspeo da stvori čovek, smestila se na jugoistok Srbije, uz talasavu Vlasinsku visoravan, zarivenu među vrhovima Čemernika, Vardenika, Gramade i Krajišta.

Ali ona nije oduvek ovde. Verovali ili ne, ovo veštačko jezero veličanstvenih boja nije tu ni ceo vek. A još teže je zamisliti i beskrajne livade i močvare prožete živim blatom, ševarima, trskom i mahovinom koja pluta po izvorištu Vlasine.

Ovaj kraj je od pre dva veka bio poznat po tresavi, koja se, veruje se, pet hiljada godina nagomilavala spiranjem rečnih tokova a zbog izvorišta reke Vlasine nazvana je Vlasinska tresava ili Vlasinsko blato.

Mističnost i jezive močvare sa klokotavim dubinama u narodu su stvarali veliki strah i ispredale su se brojne legende o neobjašnjivim nestancima konja, ovaca i stoke, koje je gutalo živo blato. Početkom Prvog svetskog rata ovde je stradao ceo konjički puk bugarske vojske, kada se, ne znajući šta predstavlja zaravan ka kojoj se povlači, podavio u dubinama žitkih ritova.

Tako je nastala i legenda o vodenom jezerskom čudovištu nalik na džinovskog konja, koje se skriva u tajanstvenim dubinama. Verovalo se da ono kao avet dolazi do obale i uništava najbolje konje i goveda i da tu živi vekovima, a poslato je sa nekih dalekih nezemaljskih svetova ili od strane Boga da kažnjava grešne i neposlušne.

Verovalo se i da je pojavljivanje ove nemani u isto vreme predskazanje pobede u ratovima, posebno jer se tresava, ili kako to narod kaže, potresulja, uz jezivu riku najviše tresla i ključala iz globila kada su se Srbi oslobodili od Turaka, ali i uoči dva svetska rata.

Obilazivši pogranične krajeve, kralj Milan je čuo ove strašne priče i naredio da se izmeri dubina Vlasinske tresave. Vojnici su pokušali da je izmere sa nekadašnjeg drvenog mosta kod Tadžine mahale uz pomoć kamena privezanog na 30 metara dug konopac, ali dno nisu dodirnuli. Tada se pojavila nova legenda da močvara nema dno.

Sredinom 20. veka, čim se završio rat, počinje podizanje brane na tesnacu koji je pravila Vlasina izlazeći iz Vlasinskog blata. Posle tri godine gradnje zemljane pregrade, koja je sa jedne strane obložena kamenim blokovima, a druge oborena zatravljenim kaskadama i još pet godina punjenja velikog udubljenja vodom, nastalo je Vlasinsko jezero ovakvo kakvim ga danas znamo. Sa nadmorskom visinom od preko hiljadu metara, ono je najviše veštačko jezero na Balkanu. Tako se u dubini visoravni razlila velika modra voda, a čudovište je ostalo da živi u starim danima i pričama.

Toliko rada na jezeru donelo je i mnoge promene.  Nestale su biljke tresetnice, ali i zauvek odletele rode i divlje guske. Jedino mesto koje danas još liči na staru močvaru ostalo je kod izvorišta rečice Blato u blizini Crne Trave.

Ipak, ono što je uvek isto su stalna ostrva.

Stratorija je bila tu još u vreme Vlasinskog blata, ali Dugi Del je pre izgradnje brane bio poluostrvo, a sada se proteže usred jezera dok ga sa svih strana zapljuskuju modre vode.

Opširnije na  Jelena Dilber – Tragač za zrnom dobra

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs