podeli

Ispričaću vam prvo jednu istinitu priču o peškiru koju sam nedavno čula i koja me je navela na razmišljanje o tom predmetu koji svakodnevno koristimo i ne razmišljajući da je on nekada osim one upotrebne vrednosti imao mnogo veću vrednost.

Ali da se vratim na priču o devojačkom peškiru koji je spasio jednog srpskog vojnika.

Jedne avgustovske noći 1914 god. na padinama Cera u šumi zvanoj Rankovača vodile su se krvave borbe između austrougarske  i srpske vojske. Dva vojnika su od eksplozije granate bila teško ranjena ali su uspeli da dodju do napuštene kuće Tihomira Stevanovića u Tekerišu.

Ujutru su ih tu pronašli austrougarski vojnici koji su lakše ranjenog vojnika ubili a Miletu Milentijevića koji je bio ranjen u obe noge ostavili da iskrvari.

Mileta je uspeo da uđe u kuću gde je našao sanduk sa devojačkom spremom i u njemu dva vezena peškira. Ovim peškirima koje su nekada devojke tkale i vezle za svoju spremu, previo je rane i zaustavio krvarenje. Kasnije su ga pronašli srpski vojnici i odneli do lekara.

tekeriski peskir, tkanje, sabac
24.4.2014.
foto: N. Fific

Mileta je preživeo rat i uspeo da sačuva jedan peškir koji je odneo u svoje selo.

Posle punih 60 godina, Mileta je sa unukom došao na obeležavanje godišnjice Cerske bitke i poneo sa sobom peškir.

Potražio je i kuću u kojoj je nešao spas ali je saznao da je žena koja je peškir izatkala i izvezla umrla ubrzo posle njegovog ranjavanja.

Peškir se sada nalazi u Narodnom muzeju u Šapcu i po rečima Svetlanke Milutinović iz ovog muzeja, izatkan je od tankog platna, dugačak oko 1,5 metara, širok oko 50 santimetara a na krajevima je ukrašen čipkom. Na jednom kraju je devojačkom rukom izvezeno “Persa Spajića djevojka“ a na drugom „Dobro jutro, dobri domaćine. Sretan ti praznik“

O peškirima sigurno ima još mnogo interesantnih priča jer je peškir bio neizostavni pratilac mnogih običaja i imao posebnu vrednost.

Onaj koji se koristio svakodnevno bio je najčešće od konoplje ili pamuka sa poprečnim prugama na krajevima, malo veza i sa uzanom čipkom.

peškir od prizrenskog platna sa svilenim resama

Ukrasni peškiri koji su krasili ikonu ili stajali iznad umivaonika imali su vezene poruke „Dobro došli dragi gosti“, “Dobro jutro“, “Zdravo svanuli“, “Ruka ruku mije, obraz obadvije“….. Način na koji su ovi peškiri bili uradjeni i uklopljeni uz ostale predmete u kući, govorio je o maštovitosti i ukusu domaćice.

Peškiri su najčešće izradjivani od kudeljnog, lanenog ili pamučnog, rukom tkanog platna a oni za posebne namene i od svilenog i ukrašavani vezom,najčešće cvetnog motiva ili geometrijskim motivima.

Simbolična vrednost peškira je posebno značajna. On je i u obredima i u svakodnevnom životu često bio darovan a darodavac je lepotom peškira isticao i svoj društveni status ali i primaoca ovoga dara.

Danas je peškir izgubio svoju nekadašnju vrednost. Kada ga kupujemo bitno nam je uglavnom da ne pušta boju i da ne grebe.

Nekada je peškir bio predmet koji je čoveka pratio od rodjenja do smrti.

Prvi dar koje je novorodjenče dobijalo i u njega se uvijalo bio je peškir „povojnica“.

Za prvo šišanje deteta “srižbu“ kum je dobijao peškir na dar.

Peškir je bio i deo devojačke spreme. Njima su se kitila kola kojima je sprema prevožena u novi dom.

Devojka je prosce darovala “boščalukom“ u kome je pored košulje, čarapa i gaća obavezno bio i peškir.

Čutura kojom se pozivaju svatovi na svadbu kitila se peškirom a najlepši, od tankog pamuka i često protkani svilom i žutom ili srebrnom srmom, su bili KUMOVSKI i DEVERSKI  PEŠKIR.

Peškire su dobijali i vojvoda, stari svat, vozač mlade i mladoženje.

Peškirom su se kitili i konji, čeze ili fijakeri.

Svekrva je dočekivala mladu sa sitom u kome se pored pšenice, jabuke i cveća, nalazio i peškir.

Na venčanju se ruke mladenaca vezuju peškirom.

I u pogrebnim običajima je peškir imao značajnu ulogu.

Kada u kući neko umre peškirom se prekriva ogledalo.

U kovčeg se sa pokojnikom obavezno stavljai peškir.

Panaija-kuvano žito, se nosi na poslužavniku koji je prekriven peškirom.

I na crkvenom barjaku i krstu je obavezan peškir.

Peškir se darovao crkvi i kao spomen umrlima ali i za zdravlje.

Kada se diže krov na kući, pored zelene grane, cveća i flaše pića, majstorima se darovao i peškir.

Peškirom se uvija božićni kolač, daruje položajnik..

Slavski kolač se u crkvu nosi u peškiru.

Verovatno se peškir koristio i u nekim drugim prilikama što zavisi i od kraja i običaja.

I danas se peškir koristi u mnogim običajima ali to nije više isto. Ovi peškiri nemaju ni lepotu ni vrednost onih nekadašnjih u koje je bilo utkano puno ljubavi, nadanja ….

Danas se peškiri (osim onih za svakodnevnu upotrebu) kupuju „zbog običaja“ a da se o samom običaju skoro ništa i ne zna. Kupuju se na brzinu po sastavljenom spisku uglavnom u nekom tržnom centru.

Znam da se vremena i običaji menjaju i ne možemo očekivati da i danas devojke vezu peškire ali napisah ovo da se bar podsetimo.

Izvor: STARI ZANATI >>>

Živim u kući sa dvorištem na periferiji Beograda sa mužem koji me podržava sa beskrajnim strpljenjem u mojoj ljubavi prema tkanju i starim zanatima. Sa nama živi i jedan razmažen i posesivan pas (ženka Džek Rasel terijera).

Imam razuman broj rodjaka, komšija i prijatelja sa kojima se družim i kada za vidjanje nema neposrednog razloga, nego onako iz zadovoljstva.
Volim svoje dvorište, cveće, vrapce, miris lipe, jasmina, pokošene trave.
Volim da kuvam i mesim (ali ne baš svaki dan)
Volim slatkiše , naročito čokoladne.

Volim da šijem, pletem, vezem, crtam, čitam knjige, da cunjam po internetu, da se družim na FB sa ljudima koje sigurno ne bih upoznala da nije interneta.
Volela bih da sam tehnički pismenija i da mogu bolje da baratam blogom i sajtom koji postavljam.

Ne podnosim aparate kao što su pegla i usisivač, klizave ulice i arogantne ljude.
Želela bih da uvek imam spreman odgovor i na neumesna pitanja i da ne osećam grižu savesti kad ne radim.

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs