podeli
Plaštanice se na Veliki petak iznase na ulicu iz svih crkava u gradu, koje je teško prebrojati. (© Sputnik/ Senka Miloš)

Poslovicu da nema Vaskrsa bez Velikog petka osetili smo kao narod na svojoj koži, samo u prošlom veku, nekoliko puta. Doček Vaskrsa na nultoj tački povratka našeg naroda među žive, na grčkom ostrvu Krf, za Srbe zato ima poseban značaj.

Ostrvljani po celom svetu vole da ističu svoju posebnost. Sama izolovanost od kopna njihovo mesto za život čini takvim. Ipak, Krf i Krfljani su za Srbe posebni na jedinstven način. Pre sto godina istorija ih je zauvek sjedinila, tako da se naši ljudi na ovom prelepom ostrvu osećaju kao kod kuće.

Ljubazni domaćini to vole da nam stave do znanja na svakom koraku, a Plava grobnica, ostrvo Vido i Srpska kuća čine nas ponosnim i posebnim u odnosu na druge putnike-namernike, pa čak i na kontinentalne Grke. To su najbolje osetili oni koji su na Krfu dočekali najradosniji praznik.

Veliki petak, najtužniji dan u strasnoj sedmici, sav hrišćanski svet obeležava bez zvona, dok je na ostrvu propraćen veoma bučnim procesijama, kao svojevrsnim prkosom života prema smrti i stradanju. Možda je to veza i razlog što je sudbina upisala Krf u našu istoriju i smatramo ga našom nultom tačkom povratka među žive narode posle strašnog stradanja.

Zbog muzike koja prati litiju, oni koji nisu upoznati sa običajima ostrva, da je reč o Velikom petku, mogu da zaključe po zastavama, svećama i krstovima koji se ne nose uspravno.

I litije, koje prati čak devetnaest simfonijskih orkestara, nešto su što ne viđamo tokom obeležavanja najvećeg hrišćanskog praznika ni na jednom drugom mestu u svetu. Po ovdašnjoj tradiciji, plaštanice se iznose iz svih crkava glavnog grada, koje je teško prebrojati.

Na Veliku subotu u centru povorke kroz gradsko jezgro Kerkire su mošti Svetog Spiridona, zaštitnika ostrva. Domaće stanovništvo veruje da ih je svetac nekoliko puta spasao sigurne propasti, od kuge, gladi i Turaka, ali i da je pomogao srpskoj vojsci na oporavku na ostrvu Vido. I samo iznošenje moštiju je retkost, a ovo ostavlja utisak i na one koji su došli bez posebnog verskog osećanja. Nepropadljivo, netruležno telo svetitelja nosi se uspravno, kako bi mu vernici videli lice, prizor posle koga ste sigurni da neko od gore vidi sve.

Mošti Svetog Spiridona koje se iznose u litiji na Veliku subotu. Krfljani veruju da ih je spasao od gladi, kuge i Turaka, ali i da je pomogao srpskoj vojsci na oporavku na ostrvu Vido.

Opširnije na Sputnik

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs