podeli
Foto: Dnevno.rs

SMEDEREVO – Poneki Smederevac će znati da vam odgovori na pitanje ko je sahranjen pored crkve na Starom groblju, ali najveći broj građana Srbije ne zna ni da ovo mesto postoji.

A upravo ovde nalazi se poslednje počivalište Dimitrija Davidovića, tvorca Sretenjskog ustava. Ironični bi rekli – kako je završio svoj život, tako i počiva – sam i zaboravljen.

Srbija je već nakon 1830. odradila najveći deo posla kada je u pitanju teritorijalno, političko i kulturno oslobođenje od Turske. Međutim, uskoro se povela borba oko plena, jer je knjaz Miloš uzeo svu vlast za sebe. Iako je načelno dogovoreno da će biti donesen ustav, kojim bi se Knjaževa vlast ograničila, godine su prolazile, a do toga nije došlo.

Za to vreme, Dimitrije Davidović je bio jedan od onih ljudi bez kojih bi oslobođenje od Turaka predstavljalo običnu smenu na mestu uzdodršca, a pozitivni efekti bi se osetilli samo na džepovima nekolicine. Dimitrije je, još od početka Prvog ustanka, bio među čelnicima kulturne revolucije srpskog naroda. Taj romantičarski plamen nacionalizma ponajjače je goreo u Beču, gde je srpska emigracija, na čelu sa Davidovićem, danonoćno radila na pomoći srpskim ustanicima, i moralnoj i materijalnoj.

U Beču je srpska kulturna elita našla i najbliže utočište nakon sloma Karađorđevog ustanka, i odatle se na sve načine borila da se plamen revolucije ne ugasi. U tu svrhu, Dimitrije Davidović se izborio da se u Beču štampaju Novine Serbske. Dnevnik koji je uređivao, izveštavao je o situaciji na Balkanu iz srpskog ugla, ali i promovisao tada vrlo živahnu srpsku kulturu.

Povratak u maticu

Nakon uspeha Drugog srpskog ustanka, kao i brojni učeniji Srbi koji su živeli u Pešti, Beču ili Parizu, Dimitrije Davidović se vratio u Srbiju, da izgrađuje zamrlu kulturu, ali i bude Knjazu na usluzi. Od samog dolaska borio se za ponovno pokretanje Novina Serbskih u Srbiji, mada je u tome naišao na više problema nego u Beču. Knjaz Miloš je u njega imao veliko poverenje, smatrao ga je vrlo darovitim i učenim, ali po malo uštogljenim činovnikom.

Skoro čitavu deceniju Davidović je radio u Miloševoj službi, vršeći ministarska ili ambasadorska, odnosno poverenička mesta. Iako je bio Milošev izaslanik i u Jedrenu i u Carigradu, najviše traga ostavio je na mestu „popečitelja“ za prosvetu. Za njegovog mandata, otvorene su brojne škole po Srbiji, a on sam je neumorno radio na izdavanju, ali i pisanju važnih, pre svega istoriografskih dela o srpskom narodu.

Na veoma osetljivo mesto urednika Novina Srbskih, za čije je osnivanje bio među najzaslužnijima, došao je 1832. godine. Kako je to bilo jedino masovno sredstvo informisanja, svaki broj je bio pod velikom lupom javnosti, naročito političkih aktera. Miloš, koji nije znao da čita, tražio bi da mu se svaki broj detaljno pročita, pri čemu je često iznosio primedbe na Davidovićeve stavove. Jer, Dimitrije je novine koristio da iznosi političke ocene i predloge, koje su naišle na veliki otpor u Knjaževoj okolini, iako je sam Knjaz o njemu imao pozitivno mišljenje.

Opširnije na Dnevno.rs

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs