Saša Aleksić pravi umetnička dela koja se jedu

Saša Aleksić iz Niša ima zanimljiv hobi, slikanje. Umesto da slika na platnu, on najpoznatija svetska slikarska dela oslikava na torte i kolače koje pravi. Ko se lati njegovih kolača dobiće dvostruki užitak. To je susret sa neodoljivim slatkišem ali i sa remek delima koja su stvarali Mone, Sezan, Pikaso, Frida Kalo ili Van Gog. Njegovo umeće nije ostalo nezapaženo pa je vlasnik mnogih nagrada koje je osvajao na sajmovima i festivalima hrane. Sve je počelo na Sajmu hrane i pića u Beogradu 2014.godine, ali i mnogo ranije jer ljubav prema poslastičarstvu ovaj mladi umetnik je poneo iz detinjstva.

 “Ljubav prema poslastičarstvu kod mene se rodila još u detinjstvu, kad god bi majka i tetka pravile torticu za rođendan, bilo meni ili sestri, ja bih sedeo pored stola i pratio svaki korak, a naravno i polizao po koju kašiku ili mutilicu. Tetka je bila zadužena za pečenje i filovanje a majka je crtala karaktere iz crtanih filmova. Kasnije kada sam proslavljao 18. rođendan hteo sam da se oprobam i sam u pravljenju i dekorisanju slatkiša i od tada kreće moj interesantan hobi i eksperimentisanje sa poslasticama”, kaže Saša Aleksić.

U početku je, kaže,  dosta radio kolačiće koji su bili nešto jednostavnije dekorisani, a kasnije su na meniju došle i torte i razni drugi deserti.

 “Prva torta koju sam radio za takmičenje, koja je bila dekorisana i inspirisana delima nekog umetnika, bila je torta za Sajam hrane i pića u Beogradu i bila je dekorisana delima poznatog holandskog slikara Van Goga. Torta je bila oslikana motivima sa slike “Zvezdana noć” a na vrhu je bila, od fondana izvajana, njegova dobro poznata vaza sa suncokretima. Za tu priliku sam radio i mafine na istu temu i odlučio da ih dekorišem njegovim drugim poznatim delima. Sajam je imao i takmičarski deo i tom prilikom sam osvojio nagradu u kategoriji “Najbolji mafini”. Nakon toga sam došao na ideju da na slatkišima i tortama predstavljam razne, dobro poznate, i one manje poznate, umetnike iz celog sveta”, kaže Saša.

Za pripremu i pečenje torte ili kolača nije potrebno puno vremena. Naravno nakon pečenja potrebno je pripremiti filove i sklopiti sve pa tek nakon toga dolazi dekoracija.

“Oslikavanje jedne torte može da traje i par dana, zbog same veličine torte i zbog slojeva boje jer je potrebno da se prvi sloj boje zasuši kako bi se naneo naredni, dok za oslikavanje mafina i kolačića treba manje vremena, negde oko 6, 7 sati najviše za jedan kolačić. Dešavalo se i da jedan kolačić radim i par dana ako je neka zahtevnija slika u pitanju. Podjednako rado pravim i kolače i torte, ne bih mogao da se odlučim šta mi je draže jer i torta i kolačić mogu da budu inspirativni”.

Saša je završio  srednju Umetničku školu i Fakultet umetnosti pa je dosta učio i naučio o umetnicima i pravcima u umetnosti što mu je u velikoj meri pomoglo u njegovom neobičnom hobiju koji je prerastao u pravi posao.

“Predmet istorija umetnosti mi je bio jedan od omiljenih predmeta. U početku su me inspirisali neki poznatiji umetnici i bila mi je želja da na slatkiše prenesem njihova dobro poznata dela, a kasnije, kako su moji slatkiši postajali sve prepoznatljiviji, krenuo sam i sa nekim manje poznatim delima iz umetnosti kako bih svetsku umetnost približio svima koji imaju priliku da vide i probaju moje slatkiše. Inspiraciju najviše pronalazim, i najviše uživam, u delima iz moderne umetnosti, kao i u pravcima od impresionizma pa na dalje. Što se tiče samih umetnika neki od meni najinspirativnijih su Kazimir Malevich, Joan Miró, Kandinsky, Mondrian, Giacometti, Marcel Duchamp, Mark Rothko i neki možda manje poznati kao što su Ad Reinhardt i Yayoi Kusama”, objašnjava Saša.

Jedan od meni najdražiš radova je tortica koju sam radio za sajam čokolade u Kragujevcu, a u pitanju je bio umetnik Alberto Giacometti, dodaje naš sagovornik.

“Torta je bila dekorisana njegovim crtežima a na vrhu je bila ručno izvajana skulptura od čokolade. Baš zbog toga mi je jako draga jer sam se tada prvi put oprobao u radu sa čokoladom kao materijalom za vajanje. Ideja mi je došla tako što me je čokolada podsetila na bronzane skulpture umetnika. Bio mi je veliki izazov postići finoću tankih linija skulpture a opet da ona izgleda i rustično u isto vreme”.

U  svaki Sašin rad utkana je ljubav prema umetnosti dodatno nadgrađena ljubavlju prema poslastičarstvu.

 “Ne mogu da kažem da mi je bilo koja torta ili kolačić težak za rad, ali najdetaljniji i najkompleksini za rad mi je bio umetnik Gustav Klimt. Kada sam radio tortu inspirisanu njegovim delima, odradio sam jako visoku tortu, kvadratne osnove, koju sam oslikao sa sve četiri strane. Najveći deo vremena sam proveo slikajući i zbog toga je to bila najkompleksnija torta koju sam uradio”.

Saša uglavnom radi torte i kolače za sajmove hrane i humanitarne manifestacije, tako da u tim prilikama ljudi mogu da vide i probaju njegove slatkiše. Sa izlaganjem na sajmovima je počeo 2014. godine, a na sajmovima koji su bili takmičarskog karaktera osvajao je puno nagrada, nije bilo sajma sa koga  se nije vratio bez makar jedne nagrade za svoj rad, a bilo je i prilika gde je dobio čak četiri nagrada i priznanja. Što se tiče izložbenih prostora imao je tu čast da njegovi radovi budu izlagani u Beogradu, Paraćinu, Nišu, Novom Sadu, Skoplju…

“Nisam imao prilike da se susretnem sa radom i načinom rada sa poslasticama koji je sličan mom, a svakako mislim da sam pronašao način da spojim dve oblasti u jednu skladnu celinu i, ko zna, možda nekada moj rad zaživi kao novi pravac u umetnosti”, zaključuje Saša, umetik u poslastičarstvu i poslastičar u umetnosti.