Rođena je u Francuskoj, trenutno živi u Parizu, radi i u Srbiji i u Francuskoj i ima dvojno državljanstvo. Tečno govori pet jezika, pa je glumačka karijera čeka na tlu cele Evrope. Sara Novak ima tek 25 godina, ali je za njom veliko životno iskustvo. Ovo je njena priča.
SV: Kada je krenulo Vaše interesovanje za jezike? Rođeni ste u Francuskoj, okruženi francuskim jezikom, ali, uz srpski, naučili ste još četiri strana jezika? Šta je najvažnije kod učenja jezika?
Sara Novak: Interesovanje je počelo u srednjoj školi. Imala sam sreće da budem u razredu sa decom i profesorima koji su bili izvanrendni. Nisam bila baš najbolja u početku, ali sam počela da se poboljšavam i vremenom izuzetno zavolela ceo proces učenja jezika. Sada govorim španski, engleski, italijanski i portugalski. Najvažnija je želja, puno rada, slušanja, pričanja i pravljenja grešaka koje vas nauče da porastete.
Sarina ljubav su strani jezici, ali je pokazala i veliko interesovanje za umetnost. Primenjene jezike završila je u Francuskoj, na Univerzitetu “Paris Diderot”. Trenutno usavršava glumu po američkoj tehnici u “Paris Meisner Studio”.
SV: Interesovanje za glumu se javilo u toku životne krize koju ste uspešno prebrodili i u čemu je gluma imala ključnu ulogu. Otkud anorekcija, koliko ste se sa njom borili i šta je Vaša poruka mladim ženama koje imaju slične probleme?
Sara Novak: Na samom početku, moja želja je bila modeling profesija, manekenstvo. Počeci su bili teški i imala sam puno odbijanja i svakakvih neprijatnosti, jer je taj svet jako nepravedan. Ionako sam bila mršava, tek sam tada počela da mršavim još više. Kada imate anoreksiju, nesvesno ste sebi najgori neprijatelj jer odbijate kako život, tako i svoje emocije. Odbijate sebe, jer vas drugi ne prihvataju. Tražite perfekciju koja nije realnost i tu kreće muka koja je mene držala skoro pet godina. Uporedo sa tom mukom, imala sam snage da nastavim i sa slikanjima i fakultetom. Onda sam htela više, nešto novo i probala sam glumu. Tu mi se svet promenio. Shvatila sam da mogu da postojim kakva jesam, sa svojim emocijama sa tri kilograma više ili manje, da stvaram sa partnerima oko sebe, tako da kroz nas publika vidi sebe i pokrene svoje emocije. Meni je to moć našeg posla i svake umetnosti. U svemu tome, osim čelične volje, pomogao mi je kurs meditacije i ličnog razvoja koji se zove “Ziva Meditation”. Danas bi moja poruka svim mladim osobama koje imaju slične probleme bila da im kažem da nisu same. Savetovala bih i da se konsultuju sa nekim stručnim licima, koja bi im pomogla da promene u pozitivno percepciju i života i sebe.
Foto: privatna arhiva
SV: Radite prevashodno u Francuskoj, živite u Parizu. Šta je do sada urađeno, na šta ste ponosni u kom smeru ćete graditi karijeru obzirom na to da Vam edukacija pruža ogromno polje delovanja?
Sara Novak: Mislim da sam najponosnija što sam samoj sebi postala malo veći prijatelji (smeh). Što se tiče profesionalnog života, srećna sam što sam nedavno snimila reklamu za Fifu sa Khaby Lameom. Imala sam sreću da radim sa odličnim ljudima u Francuskoj kao i u Beogradu sa (Draganom) Bjelogrlićem. Trenutno pripremamo par projekata u Parizu na više stranih jezika i to je meni poseban izazov. Pored glume držim radionice coachinga ličnog razvoja sa ekipom odličnih mladih ljudi u Parizu. Pomažemo ljudima sa autizmom, introvertnim osobama, sve u svemu mnogo volim lični razvoj, jer pomaže da vidimo sebe iz najboljeg ugla. Sad sam u Parizu, a za budućnost cemo videti. (smeh).
SV: Kako opisujete nedavnu saradnju sa Bjelogrlićem?
Sara Novak:Izuzetno sam zahvalna Bjelogrliću sto mi je dao da budem deo njegovog projekta koji govori o moje dve zemlje. On je veliki umetnik i svaki njegov film je remek-delo. Saradnja sa njim je interesantna i puna doživljaja a kvalitet može da se meri sa svetskom filmskom produkcijom. To treba doživeti zaista.
SV: I Srbija i Fancuska..kako doživljavate jednu, kako drugu zemlju?
Sara Novak: Volim svaku na svoj način. Trenutno sam više vezana za Pariz jer mi je život tamo, ali u Srbiji su mi koreni i jedan deo detinjstva. Naša zemlja je puna lepote.
SV: Poruka mladima, koliko je na početku i kraju priče važno voleti sebe?
Sara Novak: Ljudi će zaboraviti šta ste rekli. Ljudi će zaboraviti šta se nosili od odeće, al nikad neće zaboraviti kako je neko učinio da se osećate u njegovom prisustvu. Ovo važi za sve, a najviše za ljubav prema sebi, jer smo najčešće sami sa sobom,u svemu. A nekad je zaista teško… Zato u svemu, koliko god je moguće, treba podsećati sebe zašto smo već sad dovoljno dobri, zašto nas neki ljudi ili naše životinje vole, šta znamo što ranije nismo znali, šta smo vec uspeli da uradimo. Čak i mali uspesi jesu uspesi. Fokusirati se na ono sto funkcioniše u našim životima i čemu smo zahvalni i zapamtiti da se sve odvija za najbolje dobro i da nema sunca bez oblaka.
