Korišćenje plastičnih kesa biće zabranjeno od 1. januara 2020. godine. Veći problem od kesa su flašice i limenke koje završavaju na deponijama i u prirodi, jer u Srbiji još ne postoji efikasan sistem prikupljanja otpada.
Tek se razmatra uvođenje depozitnog sistema, odnosno plaćanja kaucije, što preporučuje i evropsko zakonodavstvo, ali i Ujedinjene nacije, jer omogućava ponovnu upotrebu ambalaže i smanjenje otpada. Najbolji primer primene tog sistema je Norveška.
U Norveškoj, ambalažu od pića kupci vraćaju u prodavnice i za to dobijaju naknadu koju unovče na kasi. Novac mogu da daju u humanitarne svrhe i da istovremeno učestvuju u nagradnoj igri.
Građani navode da recikliraju zato što je to dobro za prirodu, a i zato što, kako kažu, na taj način mogu da pomognu nekome preko Crvenog krsta.
Iz prodavnica se flaše i limenke direktno odvoze u fabrike za reciklažu.
„Ubacujem materijal koji ide trakama do mašina i tada se sortiraju plastika, papir, boce, nakon toga materijal ide dalje do Evropresa, gde se prave velike bale. Izvozimo za Nemačku, Poljsku, Litvaniju“, objašnjava Ognjen Čakić iz postrojenja za reciklažu „Infinitum“ u Norveškoj.
Kjel Olav Maldum, generalni direktor „Infinituma“, navodi da u Norveškoj veruju u to da je depozitni sistem najbolje rešenje, zato što imaju visok procenat sakupljanja i dobru kontrolu materijala koji recikliraju.
„Pored toga, i troškovi su najmanji, znatno manji nego sakupljanje otpada po kućama“, dodaje Maldum.
Opširnije na RTS.rs
* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.
