podeli
Wikimedia (jpvargas - Serbs cheer their team, CC BY-SA 2.0)

25. aprila 2005. godine Savet ministara Evropske unije potvrdio je pozitivnu Studiju o izvodljivosti pregovora o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Srbijom i Crnom Gorom.

Studija je predviđala tzv. princip dvostrukog koloseka u pridruživanju dveju država članica, i ne odnosi se na teritoriju Kosova. Krajem te godine, crnogorsko rukovodstvo je počelo da podseća na svoje pravo da organizuje referendum naredne godine. Tada su mnogi počeli da sumnjaju da je SCG sve vreme bila samo moratorijum na neizbežan raspad poslednje enklave bivše Jugoslavije, baš kao što su i brionskim moratorijumom, Hrvatska i Slovenija tri meseca prolongirale svoju nezavisnost 1991. godine.

Srbija je insistirala da se u referendumski proces uključi i EU, kako bi ga makar prolongirala, jer je pogrešnim tumačenjem rezolucije 1244 konstatovano da Kosmet postaje nezavisna republika kad i Crna Gora, jer se u rezoluciji navodi da Kosovo ostaje sastavni deo SRJ, ne i Srbije.

Evropska unija je imenovala Slovaka Miroslava Lajčaka za glavnog predstavnika u vezi sa crnogorskim referendumom. Po dogovoru svih strana, neophodna većina za nezavisnost Crne gore bila je 55%. U predreferendumskoj kampanji, za nezavisnost su lobirale vladajuće stranke DPS i SDP, uključujući i, ironično, predsednika SCG, Svetozara Marovića, a protiv SNP, Narodna Stranka i druge prosrpske stranke.

Mada se Srbija obavezala da se ne meša, premijer Vojislav Koštunica i nekoliko intelektualaca se okupilo na mitingu prosrpske koalicije Crne Gore, koji je održan u Beogradu, i pružili im podršku. 21. maja 2006. je Crna Gora na referndumu izglasala nezavisnost sa oko 55,5%, a 3. juna iste godine je Parlament Crne Gore proglasio nezavisnost i od tada SCG, poslednji ostatak nekadašnje Jugoslavije, više ne postoji.

Dva dana kasnije, srpski parlament je proglasio Srbiju suverenom republikom i naslednikom SCG i time i formalno okončao postojanje državne zajednice.

Narednih dana, i srpska vlada je priznala nezavisnost Crne Gore. Obe države su dobile međunarodna priznanja i odvojeno primljene u UN u julu te godine. Pitanje međunarodnih sporazuma, koje su ratifikovale SRJ i SCG rešeno je tako što je odlučeno da se oni odnose na pravno-formalnog naslednika zajednice – Srbiju, a Crna Gora ih je potpisala po ubrzanom postupku. Sportske reprezentacije su ostale zajedno u više disciplina sve do kraja te godine, sa starim obeležjima.

Opširnije na Dnevno.rs

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs