podeli
Stevan Sremac

Na današnji dan, 1855. godine u Senti rođen je Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.

Stevan Sremac je počeo da piše relativno kasno. U trideset i trećoj godini života, 1888. godine, počeo je da objavljuje prozne hronike o ličnostima i događajima iz srpske prošlosti.

Realističku prozu počinje da piše tek posle dolaska u Beograd. Prvu realističku pripovetku objavio je 1893. godine pod naslovom „Božićna pečenica“, a potom slede „Ivkova slava“ (1895), „Vukadin“ (1903), „Limunacija na selu“ (1896), „Pop Ćira i pop Spira“ (1898), jedan o najboljih humorističkih romana u našoj književnosti i „Zona Zamfirova“ (1906) najbolje komponovano Sremčevo delo.

Kao pripovedač, Sremac se u velikoj meri oslanjao na raniju tradiciju srpske proze, naročito na dela Jakova Ignjatovića. Sa Ignjatovićem ga povezuju mnoge zajedničke crte: konzervativnost i tradicionalizam, idealizacija prošlosti, ljubav prema prostom svetu čiji život najradije prikazuju u svojim delima.

Od stranih pisaca najviše je voleo Servantesa i Gogolja. Sa Gogoljem ga povezuju takođe mnoge zajedničke osobine, naročito u stilu i književnom postupku.

Poznavao je i cenio engleski realistički roman 18. i 19. veka: Fildinga, Svifta, Dikensa, Džordža Eliota.

Po poznavanju domaće i strane književnosti i načitanosti, Sremac spada u najobrazovanije srpske pisce druge polovine 19. veka.

Sremac je bio poznat kao „pisac sa beležnicom“ – sva njegova dela nastala su na osnovu priča koje je čuo i zapažanja koje je sam zabeležio putujući kroz Srbiju. Zbog toga se njegove priče nalaze uvak na relaciji: Beograd-Niš-Vojvodina.

U Nišu njegovo ime nose Prva niška gimnazija i Narodna biblioteka, a ustanovljena je i gradska manifestacija “Dani Stevana Sremca” koja se održava svake godine krajem novembra.

U Nišu postoji i spomenik Stevanu Sremcu  i junaku Kalči iz njegove knjige „Ivkova slava“. Nalazi se na početku Kazandžijskog sokačeta, nekad čuvene gradske zanatlijske ulice.

Poznati srpski pisac Stevan Sremac živeo je u Nišu od 1879. godine do 1892. godine i ostavio značajan trag u njegovoj kulturi. Bronzana skulptura koja prikazuje niškog lovca Kalču sa vernim psom Čapom i pisca Stevana Sremca, rad je akademskog vajara Ivana Felkera.

Stevan Sremac je umro u Sokobanji 1906. godine od trovanja krvi.

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs