podeli

Ekstremni sportovi poput paraglajdinga, slobodnog penjanja i raftinga na Nišavi, sve su popularniji među turistima koji dolaze u Niš, a spust čamcima niz Nišavu u Gradištanskom kanjonu u Sićevačkoj klisuri posebno je popularan među stranim turistima.

Dobri poznavaoci raftinga smatraju pomenuti kanjon u Sićavačkoj klisuri jednim od najboljih mesta za taj sport u našoj zemlji, kako zbog dužine tako i zbog i zbog atraktivnih “bukova” i “levkova”, međutim, turistima su pođenako zanimljive i njegove prirodne i kuturno-istorijske znamenitosti.

Vlastimir Stanojević iz “Safari kluba” koji poslednje tri decenije za turiste organizuje rafting na Nišavi i iza sebe ima bezmalo 100 spusta niz reku, kazao je da goste iz čitavog sveta posebno “ostavlja bez daha” pruga koja prolazi kroz Gradištanski kanjon dubok od 260 do 360 metara, “krvava stena” na kojoj su hajduci presretali Turke u 17. i 18. veku i hidrocentrala “Sveta Petka” izgrađena u Ostrovici davne 1908. godine.

Stanojević je podsetio da su jedinice srpske vojske 1886. i 1887. godine izgradile prugu kroz Sićevačku klisuru i po prvi put uspostavile železnički saobraćaj između Niša i Sofije, i dalje ka Istanbulu.

“Ostala je priča da su se vojnici, kada ih je kralj Milan Obrenović posetio, požalili da je stene kroz klisuru nemoguće razbiti. On ih je pitao da li se od stena, kada ih čekićem udari najsnažniji vojnik, odroni kamen makar veličine zlatnika. Pošto su mu kazali da se upravo toliki deo stene odroni, naredio je da nastave da rade i vojnike darivao zlatnicima”, rekao je Stanojević.

On je podsetio da je “Orijent ekspres” jedan od najslavnijih vozova u istoriji železnice prolazio kroz Sićevačku klisuru, a postoji pretpostavka je da je jedan deo romana „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Agata Kristi napisala upravo prolazeći upravo tim krajem.

Stanojević je kazao da je turistima posebno zanimljiva priča o hajducima koji su turske karavane navodili na zloglasnu “krvavu stenu”.

“Sićevačka klisura je u 17. i u 18. veku bila “epicentar” hajdučije, a napadali ih su najčešće na toj steni jer je teren takav da ljudi vide da su na ivici provalije tek kada dođu na pola metra od nje. Hajduci su to koristili i rakljama gurali konje i putnike u provaliju, a plen skupljali u podnožju”, istakao je Stanojević.

Učesnici raftinga, dodao je Stanojević, imaju priliku da vide i nekoliko izvora tople vode u Sićavačkoj klisuri, kameni zid visine sto metara koji je do poslednjeg milimetra obrastao bršljanom, i i endemske biljke “ramonda serbiku” i “ramonda nataliju”.

“Rafting na Nišavi završava se na samo 15-tak metara od brane koja je napravljena zbog hidrocentrale “Sveta Petka”. Reč je o hidrocentrali zahvaljujući kojoj je Niš dobio prvi put dobio struju 1908. godine, a koja je napravljena po projektu Nikole Tesle”, rekao je Stanojević.

On je kazao da e ćveliku šansu za razvoj turizma u Sićevačkoj klisuri predstavljati preusmeravanje saobraćaja iz tog parka prirode na istočni krak Koridora 10.

Stanojević je zaključio da će veliki potencijali Sićavačke klisure poput stena za slobodno penjanje i pećine Mala Balanica u kojoj su pronađene ljudske kosti stare pola miliona godina, tada moći u punoj meri da budu iskorišćeni.

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs