podeli

Svoju vladarsku poziciju jačali su ženidbom sa princezama iz susednih carevina, a po silasku sa prestola utehu su nalazili u manastirskom miru

Stefan Prvovenčani se za života, 1228, odrekao prestola u korist najstarijeg sina Radoslava. Ali, četiri godine kasnije, pod pritiskom vlastele i bugarskog cara, Radoslav je 1234. morao da vlast ustupi mlađem bratu Vladislavu, a on se zamonašio i umro u Studenici.

Najezda Mongola

Vladislav se oženio ćerkom bugarskog cara i na prestolu je ostao osam godina. Iskoristio je rodbinske veze da učvrsti svoju vlast. Još pre nego što je postao kralj, naime, dok je još bio samo upravnik jedne oblasti uz Lim, oko 1225, Vladislav je podigao manastir Mileševu i tu je doneo mošti Svetog Save.

Kad su Mongoli pregazili Balkansko poluostrvo i Bugarsku učinili vazalnom, a njegov tast umro, Vladislav je ostao bez podrške, pa je morao da vlast ustupi bratu po ocu Urošu Nemanjiću. Narednih 20 godina upravljao je jednom oblašću do smrti oko 1269. Njegovi sinovi Stefan i Desa nisu imali značajniju ulogu u istoriji. U leto 1990, tokom restauracije Mileševe, otkriven je Vladislavov grob. Posle antropološkog pregleda i identifikacije, mošti su predate monasima, i sad se nalaze u ćivotu postavljenom u crkvi.

Za razliku od svoje braće, prethodnika na prestolu, koji su oslonac politike nalazili u moćnim državama svojih tastova, kralj Uroš I je vodio samostalnu politiku, sa ciljem da ojača Srbiju. To mu je omogućilo proširenje države na jug i sever. Od braće se razlikovao i izborom žene. Dok su i Radoslav i Vladislav bili oženjeni princezama sa Istoka (vizantijskom i bugarskom), Uroš je oko 1250. doveo četrnaestogodišnju Jelenu Anžujsku, rođaku francuskih kraljeva.

Rodila mu je dva sina, Dragutina i Milutina, koji će docnije postati kraljevi. Legenda kaže da je Uroš naredio da se duž puta kojim je Jelena došla u Srbiju, uz Ibar od Kraljeva do Raške, zasadi jorgovan kako bi pripitomio i ulepšao sure litice doline i buduću kraljicu podsetio na rodnu Provansu.

Po ugledu na srpske vladare, i kraljica Jelena zidala je manastire: najpoznatija njena zadužbina je Gradac, sazidan krajem 13. veka, kao i Crkva Svetog Nikole u Skadru, u kojoj se pred smrt zamonašila. Njen dvorac nalazio se na samom rubu današnjeg Kosova i Metohije, na izvoru Ibra, u mestu Brnjak. Tu je osnovala školu za siromašnu žensku decu i sirotište. Posle zbacivanja muža s vlasti 1276, kad je država bila podeljena na tri dela, Jelena je vladala oblastima između Dubrovnika i Skadra, a ostatkom Milutin i Dragutin.

Opširnije na Kurir.rs

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs