podeli
Foto: Niške Vesti; Saša Aleksić
U Nišu živi Saša Aleksić, po zanimanju je grafički dizajner, ima dvadeset tri godine i za život zarađuje kao programer video igrica. Hobi – pravljenje kolača. Njegovi kolači su mala remek dela, medenjanci ručno oslikani po uzoru na dela impresionista, a torte replike Pikasa i Modiljanija.

Prve medenjake napravio je za svoj osamnaesti rođendan, a zatim i sa novogodišnjim motivima. Prodao ih je profesorima u niškoj Umetničkoj školi.

NV: Kada ste prvi put počeli da pravite slatkiše i shvatili da je to vaše interesovanje?

Aleksić: Prvi put za osamnesti rođendan, pravio sam medenjake kao pozivnice, a onda za Novu godinu 2012. godine. Tada sam pravio kolačiće sa novogodišnjim motivima i prodavao profesorima u Umetničkoj školi. Cena je bila simbolična, stotinak dinara, a profesori su bili oduševljeni.

NV: Koliko vremena je potrebno da bi se napravio kolač koji je malo remek delo i da li gledate u dela starih majstora slikarstva dok ih ručno oslikavate?

Aleksić: Za oslikavanje jednog medenjaka treba najamanje oko pola sata. Koristim prehrambene boje u prahu i gel boje. Gel boje naručujem preko interneta, a boja u prahu ima kod nas u svakoj prodavnici. Pošto sam završio Umetničku školu, poznajem dela slavnih slikara.

NV: Kako birate motive za kolače?

Aleksić: Kada imam inspiraciju, radim umetnike koje inače volim. Najviše volim impresionizam, mada volim i dadaizam. Nisam se još uhvatio za dadaizam, ali sam se oprobao u kubizmu, modernoj umetnosti…to mi baš “leži”.

NV: Svi koji žele da vide ove neobične kolačiće mogu to uraditi preko Facebook stranice Crumb.s, što je engleska reč koja je u prevodu znači “mrvica”. Da li to znači da su više zastupljeni mali kolači?

Aleksić: Kolači su mali, a torte su normalne veličine. Za torte imam i neke svoje recepte, a neke uzimam sa interneta. Volim da kombinujem neobične ukuse. Na primer, torta sa kečapom i paradajzom. Ne, nije slana, (smeh), slatka je. Moji prijatelji koji su probali ove torte, od mene traže da im ne kažem sastojke, već žele sami da otkriju. Kada im se dopadne, tek onda traže da čuju detalje (smeh).

NV: Da li postoji tržište za ove umetničke slatkiše?

Aleksić: Konkretno, za ovo što ja radim mislim da kod nas ne postoji tržište. Sve što uradim fotografišem i postavim na internet. Nisam do sada slao nikome torte, jer je i nezgodno. Postoji rok trajanja, hrana je u pitanju.

NV: Koliko često pravite kolačiće i torte?

Aleksić: To radim samo vikendima nemam dovoljno vremena, jer radim u firmi koja se bavi izradom video igrica. Konkretno ja radim video igrice za mobilne telefone. Rodom sam iz Svrljiga, vikendima obično odem kući i tamo se posvetim svom hobiju. To je klasična srpska kuhinja (smeh), nema ničeg posebnog.

NV: Od čega su kolačići koji su ručno slikani motivima impresionista?

Aleksić: To su obični medenjaci ili šećerni kolačići. Ukus je lep, ali je njihova lepota u tom ručnom oslikavanju. Pitate da li mi je žao kad se neki pojede (smeh). Ne, meni je to zadovoljstvo. Zato ih i pravim, da bi ljudi jeli.

NV: Da li ima narudžbina, recimo za neke specijalne proslave?

Aleksić: Da, traže, ali još ne radim za prodaju. Radim za sajmove i takmičenja, a počeo sam pre godinu dana. Prvo u Beogradu, Sajam hrane i pića na kome sam osvojio prvo mesto za Van Gogove kapkejkove. Samo jednom nisam dobio nagradu, nedavno u Skoplju. Ovde u Nišu, izlagao sam na Tortijadi na Sajmištu i u Domu vojske i dobio dve medalje.

NV: Da li očekujete da ćete uspeti da razvijete svoju umetnost pravljenja kolača?

Aleksić: Okruženi smo starinskim kolačima. Ne kažem da je to loše, ali se decenijama ništa ne menja u polastičarstvu i sve je manje- više klasično. Ovo što ja radim je nešto potpuno novo i zaista se nadam da će zaživeti i biti posla i za mene.

NV: Šta je veća ljubav? Pravljenje video igrica ili kolača?

Aleksić: Gledao sam da oba spojim kroz umetnost. Verovatno bih se odlučio za kolače kada bih imao uslova da otvorim svoju poslastičaru, što mi jeste želja. Ako ne bude u skorije vreme i to je ok. Kad bude – biće (smeh).

NV: Od koga ste nasledili talenat?

Aleksić: (smeh) I majka i tetka vole da prave slatkiše. Tetka posebno. Kao mali sedeo sam pored nje i gledao šta radi. Verovatno sam odatle i “pokupio” taj zanat.

Saša Alekić kaže da nije razmišljao o ceni po kojoj bi mogao da prodaje svoje kolačiće i torte. Nama se čini da bi svaka cena bila pristojna, budući da nije u pitanju samo hrana, već i primenjena umetnost. Da uživaju sva čula.

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs