podeli
Foto: Printscreen

Na prilazu Beogradu, Hram Svetog Save izbija sa vrha vračarskog brda kao kraljevski dragulj grada. Njegova grandiozno bela mermerna i granitna fasada natkrovljena bakarnom kupolom sadrži tajnu – unutrašnjost drugog po veličini pravoslavnog hrama na svetu uglavnom je nedovršena.

Slično kao i svetski poznata Sagrada familija u Barseloni, beogradski Hram Svetog Save večiti je „rad u toku“, koji se nalazi u raznim fazama gradnje više od stotinu godina, piše časopis „Vog“.

Plan za Hram predstavljen je 1893. godine, na mestu gde su spaljene mošti prvog srpskog arhiepiskopa. Rođen u kraljevskoj porodici krajem 12. veka, Rastko Nemanjić se odrekao krune još u mladosti zarad duhovnog života.

Pobegao je noću na Svetu Goru, gde je postao monah, dobio ime Sava i posvetio svoj život razvoju srpske crkve.

Postao je prvi srpski arhiepiskop, pa je zato logično da se Hram Svetog Save, nakon što su Turci, tokom srpskog ustanka 1594. godine, spalili njegove ostatke na beogradskom Vračaru, podigne na mestu gde je ostao njegov pepeo.

Opširnije na RTS.rs

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

podeli

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs