podeli
foto: Luka Radulovic

Samo par minuta pre bacanja kasetnih bombi na Duvanište, na terenčetu gde su se deca igrala, pojavio se starac nikome poznat i zamolio decu da se raziđu svojim kućama, čime ih je spasao sigurne smrti.

Od toga dana potekla je inicijativa građana da se u ovom niškom naselju u znak zahvalnosti Bogu, a naročito Svetom Vasiliju Ostroškom, podigne hram kako bi se odužili za čudo koje im je 12. maja sačuvalo živote, kaže starešina hrama Svetog Vasilija Ostroškog, Predrag Radosavljević.

Od ideje do realizacije proteklo je 16 godina, pa je podizanje hrama započeto decembra 2015. godine i još uvek traje. Kako kaže, treba očekivati da prva bogosluženja počnu 2019. godine. Ovaj hram nalazi se u Gradskoj opštini Medijana, u naselju Duvanište neposredno uz Bulevar Medijana sa jedne, i Nišave sa druge strane. Slava hrama je 12. maja, kada je i Dan Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca.

U tromesečnom ratu koji je NATO pakt vodio protiv tadašnje Republike Srbije i Crne Gore, bačene su i kasetne bombe koje su inače zabranjene Ženevskom konvencijom. Na naselje Duvanište su ove bombe bačene 12. maja 1999. godine na praznik Svetog Vasilija Ostroškog. Iako je bačen velik broj bombi, niko od meštana nije stradao. Od te godine, tradicionalno, ovo naselje praznuje Dan Svetog Vasilija Ostroškog i organizacijom litija.

„Hram zidamo na mestu koji je Grad dodelio, nakon što smo 16 godina ili pričali, ili ćutali. Bogu hvala, sam Gospod i Vasilije dali su nam snage, mudrosti i pameti da 2015. godine konačno završimo sa papirologijom, dobijemo građevinsku dozvolu i projektnu dokumentaciju i 3. decembra smo postavili kamen temeljac.

Protojerej Predrag Radosavljevic

Krst je podignut u februaru iste godine, tada smo obeležili prostor, a imali smo još nekoliko meseci da zatvorimo celu konstrukciju. Plac je mali, unaokolo su privatna zemljišta i sada postoji ideja da se to zemljište otkupi od vlasnika i napravi parkovsko zelenilo kako bi hram imao i parkiralište, a porta bila uređena kako treba i dosptupna narodu“, kazao je Radosavljević.

Ovu crkvu projektovala je poznata arhitektonska kuća, atelje „Sava Ristić“ iz Beograda. Savin otac, Peđa Ristić je, po rečima Radosavljevića, uradio puno velelepnih hramova u Srbiji i Crnoj Gori, Podgorici i Baru.

„Sava Ristić je dobio projektni zadatak od Eparhije niške, a hram je urađen u vizantijskom stilu na najvišem arhitektonskom nivou. Biće lepa, složena građevina i već sada možemo da kažemo da će biti najlepši hram u Nišu, i ne samo u Nišu. Sadrži kriptu sa svim pratećim prostorijama, poput kuhinje, mokrih čvorova, kancelarija i krstionice. Ima visoko stepenište, lađu, oltarni deo i horsku galeriju“, objašnjava.

Projektom je predviđeno da hram ima dva nivoa, oba površine od po 350 metara kvadratnih, a i prostor ispod stepeništa biće iskorišćen za crkvenu prodavnicu sa palionicom sveća. Prvu fazu, podizanje kamena temeljca finansirala je Eparhija niška i narod. U drugu fazu, podizanje hrama, uključio se i Grad Niš sa 28.300.000 dinara .Treću fazu, koja obuhvata izradu bakarnog pokrivača i oblaganje hrama kamenom fasadom, finansira Grad Niš sa 16 miliona dinara.

„Zaista im hvala, veliki novac je odvojen i očekujemo da ćemo od Grada morati još u par navrata da potražimo pomoć. Da nas ne ostave sada, jer imamo još mnogo posla. Hram bi trebalo da košta negde oko 120 miliona dinara, i po nekom usmenom dogovoru, Grad bi trebalo da finansira 70, a crkva sa narodom 50 miliona dinara“ objašnjava starešina hrama.

Crkva prikuplja donacije, ali ne ide to brzinom kojom bi svi želeli. Donacija se može uputiti i preko sajta crkve na >>>

„2016. i 2017. su sa zdravljem prošli u velikoj radosti i za crkvu i za narod, jer smo mi već podigli hram. Mnogo smo vodili računa i u najkraćem vremenskom periodu za najmanji mogući novac sagradili smo najlepši objekat. Očekuje nas ozbiljan posao kada se bude završila fasada koja je takođe složena priča, zatim uvođenje vode, struje, grejanja, podovi, bočna stepeništa…računam da nećemo stići do kraja 2018. godine, ali da treba da bude useljiv 2019. godine. Posle toga počinju radovi na ikonostasu, freskama, enertijeru i svemu ostalom“, kaže otac Predrag.

Kada bude završen, izgledaće ovako, a u hramu će se nalaziti mitra (pojas) i papuče Svetog Vasilija.

Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac

Ovog sveca svi smatraju živim svecem, zato što i danas reka naroda hrli kivotu njegovom pod Ostrog, sa molitvom za ozdravljenje. Postoji predanje da kada sveštenici presvlače Svetog Vasilija, obuvaju mu čiste čarape, jer su njegove uvek uprljane, zato što on „hodi zemljom i među narodom je“.

„Takvo je i verovanje da je Sveti Vasilije sa svojom čarapom bio i 12. maja u Duvaništu sa svojim narodom, a Grad Niš ima još jedno veliko sećanje na ovog sveca kada je mali Aleksandar 12. maja upao u duboki bunar i izašao iz njega nepovređen“, zaključuje otac Predrag.

Pisanje teksta o crkvi Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca blagoslovio je Episkop niški Arsenije

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs