podeli
Foto: Luka Radulović

Na Lazarevu subotu, 3. aprila 1999. godine dok je Niš bio zasut bombama NATO pakta, blagoslovom tadašnjem Episkopa niškog Irineja, postavljen je kamen temeljac za hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Gradskoj opštini Medijana, parku Sveti Sava na Bulevaru Nemanjića.

Zvona iz ovog hrama prvi put su se oglasila 2005. godine, a projekat za velelepni hram uradio je bračni par arhitekata Jelena i Jovan Mandić. Praznik crkve je 3. jun, kada je i gradska slava posvećena svetom caru Konstantinu i njegovoj majci Jeleni, rimskom caru koji je rođen u Nišu, a 313. godine Milanskim ediktom hrišćanstvo priznao kao veru, čime je zaustavljen progon svih koji veruju u Hrista.

Hram podignut u teško vreme za Srbiju

Istorija beleži da je gradnja hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene započeta u vreme gradonačelnika Niša Zorana Živkovića i predsednika Skupštine grada Niša Branislava Jovanovića. Za gradnju su angažovani projektanti arhitekte Jovan Mandić i Jelena Mandić. Izvođač radova bio je Građevinar Niš, a investitor Grad Niš.

U temelj hrama, uz tri kamena temeljca, postavljena je boca sa poveljom i sve zaliveno betonom. Na tom mestu postavljen je Krst. Sa početkom iskopavanja kripte Hrama, Krst je izmešten pored gradilišta i postao je mesto okupljanja vernog naroda radi molitve. Ubrzo je sagrađena kapelica u kojoj je otac Ljubiša Marković organizovao redovno dežurstvo. Izrađena je nova kapelica sa vratima koja su se zaključavala. Postavljene su i ikone i gorionik za sveće.

Tačno godinu dana kasnije, ispred kapelice, gde će se izgraditi ovaj Hram, presečen je slavski kolač. U tadašnjoj Skupštini grada Niša je prvi put proslavljena slava Svetog cara Konstantina i carice Jelene, i od tada Grad Niš slavi hramovnu slavu kao slavu Niša.

3. juna 2002. Niš počinje višednevno slavlje krsne slave Grada Niša koja se pored centalne proslave, Svete Liturgije i litija na sam dan slave, obeležava i dramskim, muzičkim i sportskim događajima.

12. septembra 2002. godine tadašnji Episkop niški Irinej, a sada Patrijarh srpski, izvršio je osvećenje krstova, i izvršeno je podizanje na novosagrađeni Hram u prisustvu mnogobrojnog sveštenstva, monaštva i vernog naroda Niša i okoline.

Uoči Božića 2003. godine, prvi put je izvršeno osvećenje i paljenje badnjaka ispred Hrama, a iste godine i osvećenje Bogojavljenske vodice.

Nakon četiri godina od utemeljenja gradske slave, prvi put je u zvanični program proslave ušla je i jedna izložba umetničkih dela. Članovi multimedijalnog Udruženja „Car Konstantin“ priredili su izložbu akvarela, ulja na platnu, akrila ikona i skulptura inspirisanih uglavnom motivima Vizantije. Rezanjem slavskog kolača izložbu je u kripti Hrama otvorio tadašnji vladika niški Irinej. Izložba je bila i prodajnog karaktera, a deo novca namenjen je kao donacija izgradnji Hrama.

Uoči gradske slave 2005. godine uz prisustvo velikog broja građana i ličnosti iz javnog gradskog života i mnogobrojnih gostiju iz inostranstva izveden je bogat muzičko scenski program, na kome je učestvovao novoosnovani niški Crkveno igrački ansambl „Branko“ iz Niša.Toga dana, nakon Svete Liturgije pošlo se u Litiju, na kojoj su se prvi put, po blagoslovu vladike, oglasila zvona crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene.

Početkom oktobra 2005. po blagoslovu Episkopa niškog Irineja formira se prvo crkveno bratstvo, a na dan začeća svetog Jovana Krstitelja 6. oktobra, bratstvo crkve na čelu sa tadašnjim starešinom, jerejem Ljubišom Markovićem, zajedno služi prvu Svetu Liturgiju.

Danas je starešina ovog Hrama protojerej Predrag Radosavljević.

Spoljašnjost i unutrašnjost Hrama

“Od samog početka, pošto je Bulevar Nemanjića gusto naseljeno naselje, a Hram je u lepom parku, punim plućima je počeo da živi. Na bogosluženjima ima dosta ljudi, mi bismo voleli da ih je i više. Ima vernika koji su od prvog dana u crkvi i mole se zajedno sa nama”, kaže starešina protojerej Radosavljević.

On svedoči da je ideja bila da hram bude sagrađen u slavu 1700 godina od donošenja Milanskog edikta 2013. godine i ta ideja je realizovana u roku od šest godina.

“Spoljašnjost je zgrađena, ali moramo podsetiti da je ovaj Hram i dan- današnji u izgradnji. Bračni par Mandić napravio je projekat da crkva ima dva nivoa. Ima kriptni deo u kome je velika sala sa bočnim, pomoćnim prostorijama, izgrađena je kuhinja, mokri čvorovi, a postoji i zimska crkva, krstionica, biblioteka i kancelarije. Ovaj multinamenski prostor ima i veliku trpazeriju. U ovom prostoru organizuju se razna predavanja, kao i vežbe hora. Koliko je velika crkva koju vidimo, znači 550 metara kvadratnih, toliki je prostor i ispod nje”, objašnjava protojerej Radosavljević.

Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene nije kompletno završen. Po njegovim rečima oslikan je samo oltarski deo i urađen ikonostas, a postoji i vitraž na jednoj od kupola.

“Sa freskopisanjem se namenski prestalo, jer rešenje da gorionici budu unutar Hrama, pokazalo se kao loše. To nam stvara ozbiljne probleme jer je crkva u dimu, a time bi se freskopis ozbiljno ugrozio. Obratili smo se Gradu da nam pomogne da se pored Hrama podigne jedna prostorija u koju bi se mogla smestiti prodavnica i gorionica za paljenje sveća, da bi Hram mogao da živi neometano, bez gužvi naročito tokom velikih praznika, Zadušnica, Velikog Petka, Vaskrsa, Božića… u to vreme je prepuno ljudi koji žele da uđu i zapale sveće”.

Kako kaže, u Hramu je ostalo oko 2000 kvadrata koje tek treba živopisati, a tehnika freskopisanja je jako skupa što će odneti i mnogo novca i mnogo vremena.

“Ovim ćemo ne samo završiti crkvu, nego ćemo je i ulepšati, dobiće topliji i svečaniji ambijent. Da ostane i nama, a i da imamo da pokažemo i ljudima iz drugih zemalja koji dolaze, a njih je sve više poslednjih godina. Svi oni žele da vide Konstantinovo zdanje, a u ovom trenutku, moram da kažem, nije reprezentativan kako bismo želeli da bude”, dodaje.

Rešavanje izmeštanja gorionika za sveće i crkvene prodavnice izvan crkve je u toku, i po rečima Radosavljevića postoji nada da se do kraja ove kalendarske godine dobije i prvi odgovor niških urbanista.

Iako se ovaj Hram nalazi u jednom od najposećenijih parkova u gradu, sa mnoštvom kafića po obodu, Radosavljević kaže da poseban problem prestavlja prilaz crkvi koji, faktički, ne postoji.

“Hram ima frontalno i bočno stepenište, ali nema prilaz. Mladenci nemaju gde da se parkiraju, ni jedna delegacija nema mogućnosti za to. Nalazimo mesto između Gradske opštine Medijana i Osnovne škole “Car Konstantin”, prolazimo stazicama do crkve, ali to nije rešenje za jedan ovako reprezentativan objekat. Grad trenutno radi i na rešenju ovog problema”, kaže.

Radsavljević tvrdi da bi ovim rešenjem i park Svetog Save oživeo, bio uredniji, a mesta ima za još dosta kulturnih sadržaja, koje ovaj deo ima više od ostalih delova Grada.

Foto: Luka Radulović

Car Konstantin i carica Jelena

Car Konstantin Veliki (lat. Constantinus Magnus rođen je 27. februara oko 272. godine u Naisu, sadašnjem Nišu , a preminuo je 22. maja 337. godine u Nikomediji, današnjem gradu Izmitu, u Turskoj.

Bio je rimski car (324—337) poznat po tome što je doneo dve sudbonosne odluke koje su promenile tok evropske istorije.

S jedne strane, stao je na kraj progonu hrišćana, pa čak i prešao u hrišćansku veru, obezbedivši hrišćanstvu zavidan položaj vodeće monoteističke religije (koji ima i danas) Milanskim ediktom 313. godine.

S druge strane, osnovao je grad ravan Rimu –Konstantinopolj ili Carigrad, sadašnji Istanbul, osiguravši tako opstanak Carstva na Istoku dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku nove ere. U Istanbulu se i danas nalazi sedište Vaseljenske patrijaršije koja se smatra duhovnim centrom Pravoslavne crkve.

Carica Jelena bila je njegova majka, takođe rođena u rimskom Naisu.

Pisanje teksta o crkvi Sveti car Konstantin i carica Jelena blagoslovio je Episkop niški Arsenije

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs