podeli
Foto: Luka Radulovic

Crkva u naselju Brzi Brod u opštini Medijana, jedna je od tri u Srbiji koja nosi imena trojice svetitelja, Jovana Zlatoustog, Vasilija Velikog i Grigorija Bogoslova

Milan Nikolić, sveštenik i starešina ove crkve kaže da je prikupljanje dokumentacije za njeno podizanje počelo još 2002. godine i sa ponosom ističe da je sagrađena dobrovoljnim prilozima meštana, ljudi dobre volje širom Srbije i sveta.

foto: Luka Radulovic

Zapisao je sve donatore i trenutno na ovom spisku ima preko 370 imena. Radovi su počeli 2005. godine, a crkva je u funkciji je od 2011. godine. Nikolić uz osmeh kaže da još dosta toga treba da se završi, potrebno je oko 70 hiljada evra, ali ima i vremena i dobrih ljudi. Slava crkve je 12. februara, na dan Sveta tri jerarha.

Crkva Sveta tri jerarha, priprema i gradnja 2002-2011.

foto: Luka Radulovic

Kada je Gradska opština Medijana dodelila zemljište za izgradnju crkve Sveta tri jerarha u Brzom Bordu, ovaj deo bio je divlja deponija u nastanku. Danas se na ovom mestu nalazi crkva koja pleni svojom lepotom, kako spoljašnjošću koja ima boju crvene opeke, tako i unutrašnošću, ikonostasom u duborezu i freskama. Ova crkva ima i podno grejanje. Kako ističe sveštenik i starešina crkve, Milan Nikolić, građena je legalno i ima upotrebnu dozvolu, a korisna površina iznosi 350 kvadratnih metara.

U dvorištu se nalazi i dečji mobilijar, a crkveni park sa 226 sadnica, uredio je stručnjak za hortikulturu JKP “Mediana”. Odmah kada se prođe crkvena kapija, sa desne strane dvorišta, nalazi se i česma sa pijaćom vodom iz gradskog Vodovoda. Ova česma dar je jednog od meštana naselja Brzi Brod.

foto: Luka Radulovic

Nikolić kaže da se iz crkvenog dvorišta često čuje dečja graja, oko stotinu dece dnevno tuda prođe da popije vodu ili se umije. Neposredno uz crkvu nalazi se i osmogodišnja škola, a u naselju živi 684 dece.

“Pripreme za izgradnju crkve i prikupljanje dokumentacije počeli smo 2002. godine i to je bio veliki posao koji smo radili pune tri godine. Temelj crkve je iskopan dobrovoljnim radom meštana Brzog Broda i ljudi iz Niša. Kopali smo ručno, a godinu dana kasnije počeli punjenje temelja koji su visoki 3,5 metra.

Teren je u stvari bila uvala, puno otpadnog materijala, zaklonjeno mesto gde se bacalo sve i svašta. Čistili sam dve godine, izbacili smeće i podigli krst. Mislim da je ovo jedina crkva koja je izgrađena bez ijednog opštinskog ili gradskog dinara. Ali, ja mislim da tako i treba da bude. Narod i treba da gradi crkve, nisam nikada hteo da tražim od opštine. Crkva je narodna i narod treba da gradi za sebe, da oseti da je crkva njegova i nije poklon”, kaže starešina crkve.

Zbog blizine Nišave i konfiguracije terena, nasuto je šest stotina kamiona zemlje kako bi se podigla na visinu koju su stručnjaci preporučili. Nikolić sa ponosom ističe da su crkvu gradili vrhunski majstori i projektanti pod nadzorom “Nišprojekta”, a glavni projektant bio je Toma Drezdić.

“Ni jedan posao nismo uradili bez stručnog nadzora. Ja sam sveštenik i uvek sam gledao da za svaki posao nađem odgovarajuće stručnjake iz Niša. Neverovatno, svi su se odazvali, svako iz svoje oblasti, za struju, statiku, za celu konstrukciju i nikada niko od njih nije naplatio svoj rad. To su njihovi dobrovoljni prilozi, tako da je zaista veliki broj ljudi ovde ugradio sebe i svoje znanje. Uvek su dobrodošli i ja ih uvek zovem kada je slava ili litije”, kaže otac Milan.

Crkva i “Prijatelji Brzog Broda” jedan tim

Po svedočenju Nikolića, podizanje crkve Sveta tri jerarha počelo je u najteže vreme za Pravoslavnu crkvu i nišku Eparhiju, jer je u to vreme izgoreo Saborni hram, pa su Grad i država morali da intervenišu.

“Ljudi iz Brzog Broda su davali materijal za crkvu, jedna žena nam je dala veliku količinu gvožđa, u vrednosti od oko milion dinara, a kada je došlo do dizanja stubova i kalota, baš je bilo teško, jer nismo znali ko će da pomogne. Bili su nam potrebni i vrhunski majstori i mnogo materijala. Neverovatno, tada su nam se javili vlasnici “Nissala”, braća Vuković, sa željom da pomognu.

Oni su radili pune dve godine i individualno gledano, najveći su donatori. Gledano ukupno, mnogo je više uloženo i u izgradnju, a i u unutrašnjost crkve. Imali smo i mnogo donacija iz inostranstva, naročito iz Švajcarske, ljudi koji su pomagali u kontinuitetu 5 ili 6 godina”, svedoči otac Milan.

Crkva ima nov ikonstos zahvaljujući donatorima iz Beograda, ceo u duborezu, ručno rađen, a ikone je uradila profesorka umetnosti koja živi na Broju 6. Završeno je i freskopisanje u oltarskom delu crkve, kao i u centralnoj kupoli.

“Imamo sreću da je uz nas uvek dobra ekipa mladih ljudi, udruženje koje se zove “Prijatelji Brzog Broda”. Čine je energični mladi ljudi koji se zaista zalažu da sredimo naselje, da se sve ulice asfaltiraju. Mi smo tim i sve zajedno radimo, dogovoramo se. Svesni smo stanja i u opštini i u državi, ali nismo stali i dalje ne odustajemo da naselje Brzi Brod zaista sredimo”, ističe Nikolić.

Najveći problem su im leti računi za vodu, jer česma u dvorištu ne spada pod javne gradske česme, a zimi računi za struju, jer imaju podno grejenje. Crkva još nije u potpunosti završena, za finalne radove i oslikavanje fresaka potrebno je još oko 70 hiljada evra.

“Daće Bog, ima još ljudi dobre volje koji će pomoći”, dodaje optimistički.

Sveta tri jerarha uz blagoslov Irineja

Srpska pravoslavna crkva i vernici 12. februara proslavljaju Sveta tri jerarha, hrišćanski praznik ustanovljen još 1076. u čast svetaca Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. Oni su i krsna slava mnogih srpskih porodica, crkava, manastira, kao i esnafska slava bakalina.

“U vreme kada smo od Gradske opštine Medijana dobili zemljište za gradnju crkve, molio sam tadašnjeg vladiku, a sadašnjeg patrijarha Gospodina Irineja da blagoslovi da se crkva zove Sveta tri jerarha. Mislim da pod tim imenom ima jedna u Beogradu i jedna mala crkva u okolini Ivanjice. I on je blagoslovio. Sveta tri jerarha bili su najučenjii ljudi onog vremena i nezabilazni su kako u Pravoslavnoj, tako i u Rimokatoličkoj crkvi. Posebno poštovanje prema njima imaju Grci koji 12. februar slave kao školsku slavu”, objašnjava otac Milan zašto je bio uporan da se crkva posveti baš ovim svecima.

Sveti Vasilije Veliki je poznat kao veliki svetovni i duhovni učitelj crkve. Sveti Grigorije Bogoslov je i prozvan kao bogoslov jer je nenadmašno tumačio dogmu, a sveti Jovan Zlatousti je upamćen kao nedostižan propovednik Jevanđelja, zbog čega je tako nazvan.
U srpskim krajevima ovi sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hadnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti. Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u duvačke instrumente.

Iako je u funkciji od 2011. godine, crkva Sveta tri jerarha u Brzom Brodu još nije osveštana. Otac Milan ima obećanje da će se to desiti 12. februara 2018. godine.

“Novi niški vladika Arsenije treba da osvešta crkvu, a ja ću do tada da spremim spisak svih ljudi koji su zaslužili pohvale i odlikovanja za svoja donatorstva. Treba u svojim kućama da imaju zahvalnice sa potpisom Njegovog preosveštenstva episkopa niškog Arsenija. Ja sam ih sve upisao, čak i one koje su donosili piće i hranu, a ima ih iz Brzog Broda, Niša, Beograda. Ničije dobročinstvo nije zaboravljeno” završava priču strarešina jednog od najlepših hramova u Nišu.

Pisanje teksta o crkvi Sveta tri jerarha blagoslovio je Episkop niški Arsenije

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs