podeli
Photo: Slikarka Milanka Petrović

Kao Jelena imala je i izgubila sve, kao Jefimija zadužila nas za večnost: Ovo je priča o jednoj od najvećih Srpkinja svih vremena i pesmi koju svi znate!

Ovo je priča o Srpkinji najtužnije sudbine. Zadesile su je najgore nesreće, izgubila je sve, i umesto da potone u očaj i duhovnu pustoš, okrenula se veri, umetnosti i humanosti. Time je ušla u istoriju toliko duboko i višeznačajno, da sam pomen njenog imena izaziva veliko poštovanje čak i kod pripadnika drugih vera.

Rođena je kao Jelena oko 1350. godine. Bila je kći uglednog srpskog vlastelina Vojhine. Udala se za despota Uglješu Mrnjavčevića, koji je tu titulu preuzeo od od carice Jelene, majke cara Uroša (poslednjeg srpskog cara iz dinastije Nemanjića).

Jelenina sreća nije bila dugog veka. Prvo joj umire voljeni i cenjeni otac, zatim sinčić koji je imao manje od 4 godine, a naposletku gine i njen Uglješa u bici kod Černomena 1371. godine. Imala je samo 22 godine kada je ostala udovica, sama na svetu. Kako je bio manir u srednjem veku, odbacuje svetovni život, uzima monaško ime Jefimija i odlazi kod Hrebeljanovića na dvor, cara Lazara i carice Milice, koja joj je bila rođaka.

Na dvoru Hrebeljanovića, Jelena Mrnjavčević, zamonašeno Jefimija, bila je svedok kobno sudbinskih događaja po srpski narod, na prvom mestu Kosovske bitke koja se odigrala 1389. godine. Tada gine njen dobročinitelj, knez Lazar, te ona i kneginja Milica ostaju same na dvoru. Ubrzo i Milica postaje monahinja i uzima ime Jevgenija. Njih dve tada postaju stožer desetkovane i izmučene Srbije: pregovaraju sa Turcima oko oslobađanja Stefana Lazarevića (sin kneza Lazara), drže pod kontrolom situaciju sa suparničkom porodicom Branković. Inače, ove dve hrabre žene su mudrošću i hrabrošću izvojevale od Turaka da se mošti Svete Petke Paraskeve prenesu u Srbiju.

Vratila voljenu Svetu Petku Paraskevu njenim Srbima

Zamislite koliko je hrabra Jelena-Jefimija bila, kada se u Ser, grad u kom je nekad bila vlastelinka, vratila kao siromašna izmučena monahinja da moli za mošti Svete Petke – i u tome uspela!

Monahinja Jefimija je poživela preko 55 godina (zna se da je umrla posle 1405). U njenu zaoštavštinu spadaju tri zapisa koja važe za za jedne od najboljih bisera srpske srednjevekovne književnosti od kojih je najčuvenija „Pohvala knezu Lazaru„, stihovi koje je izvezla na pokrovu poginulom vladaru.

Sahranjena je u manastiru Ljubostinja gde se i dan danas nalaze njeni zemni ostaci.

Opširnije na BKTVNews

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs