podeli
www.skyscrapercity.com

Utvrđenje o čijoj dva milenijuma dugoj istoriji svedoče mnogobrojni arheološki nalazi, postaje sve popularnija destinacija za radoznale turiste širom sveta.

Niš. Čudesan grad na istoimenoj reci, koji ne prestaje da intrigira i privlači posetioce iz različitih krajeva sveta. Jedan od razloga možemo potražiti i u tome što rodni grad cara Konstantina Velikog ne otkriva previše. U kaldmrisanim ulicama, istorijskim spomenicima, trošnim fasadama i starim kafanama, kriju se neispričane priče čiji se duh može osetiti u uzavrelom južnjačkom vazduhu.

Ipak, nemogućnost da se tajne koje datiraju čak iz rimskog perioda saznaju i dokuče, opijajuće je privlačna. Baš iz tog razloga, tvrđava smeštana na desnoj obali Nišave magnet je za sve ljubitelje istorije, arhitekture, festivala i neobičnih legendi. A ovde ih ima u izobilju. Naime, Niška tvrđava ima kontinuitet od oko dva milenijuma konstantnog postojanja.

Fascinantno, zar ne? Možete li samo zamisliti koliko je ovde ratova vođeno, koliko je ljubavi sastavljano i rastavljano, prijateljstava sklapano a neprijateljstava okončavano? Sigurni smo da je to nemoguće izračunati a ni saznati, ali u tome leži cela magija. Kada se okružite starim zidinama Niške tvrđave, mašta se budi, slike starih vremena prolaze pred očima a priče same naviru.

U antičkom periodu niško utvrđenje se pominje kao snažan kastrum, za koji rimski istoričar 6. veka, Amijan Marcelin, tvrdi da je „više puta opsedan, ali se nikada nije predao niti bi osvojen“.

Pretpostavlja se da je rimska tvrđava od kamena sagrađena polovinom 2. veka, kada se i Niš prvi put pojavljuje u pisanim izvorima. Ovaj grad na jugu Srbije je u 4. veku bio stecište rimskih careva i rodno mesto Konstantina Velikog, prvog vladara koji se preobratio u hrišćanstvo. Burna istorija nastavlja se njegovim rušenjem do temelja od strane Huna (441-442).

Nekoliko godina kasnije, niško utvrđenje obnovio je car Justinijan I. Ipak, slična sudbina nastavila je da ga prati, pa se nedugo nakon toga tvrđava našla na udaru Slovena. Stari zapisi svedoče da je Niš bio bolje utvrđen od Beograda, i da svojim jakim zidinama i kulama u 10. veku poprima sve karakteristike srednjovekovne tvrđave.

Fascinantna građevina je prema izvorima pripadala i caru Manojlu Komninu, Stefanu Nemanji, knezu Lazaru i despotu Stefanu Lazareviću, koji ju je pre nego što je pala u ruke turske vlasti, poslednji put obnovio. U periodu kada je pripadala Turcima tvrđava je dobila današnji izgled. Zemljano utvrđenje Hisar podignuto je 1718., a na njegovim temeljima izgrađena je tvrđava slična onoj koju danas poznajemo.

Ispod novih bedema ostali su zatrpani ostaci starog rimskog i srednjovekovnog utvrđenja. Na novonastalim temeljima niklo je naselje sa dućanima, kasarnama, džamijama i ostalim građevinama za vojne potrebe. Vreme nije pregazilo nekoliko barutana, džamiju Bali bega iz 16. veka i jednu zasvedenu građevinu, koja se i danas može videti. U srpske ruke konačno prelazi 1877. godine.

Niška tvrđava je u maju 1948. godine proglašena spomenikom kulture od izuzetnog značaja, a 1979. godine i kulturnim dobrom od velikog značaja.

Duga, burna i neizvesna istorija Niške tvrđave, još uvek se stvara. Njene stranice u najvećoj meri danas ispisuje čuveni međunarodni muzički festival „Nišvil“, koji je postao najprestižniji džez festival Jugoistočne Evrope.

Tu je i muzički festival „Nisomnija“, izložbeni salon 77, Umetnički paviljon ali i razni drugi spomenici istorije.

Zbog svega toga, tvrđava je danas mesto gde se održavaju brojni kulturni i umetnički događaji, gde se ljudi okupljaju i razmenjuju utiske, uživaju u pogledu na reku i razmišljaju o veličanstvenoj istoriji utvrđenja koji Niš krasi čitava dva milenijuma.

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

podeli

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs