podeli
PIKASO "Glava žene" iz Šlomovićeve kolekcije Foto Narodni muzej

U zgradi banke na Trgu republike od 1952. godine, u kojoj je otvoren za javnost

POSLE golgote koju je Narodni muzej preživeo tokom Prvog svetskog rata, akademiku Vladimiru Petkoviću zapala je teška dužnost da u prvim poratnim godinama vida rane. Zatekao je „samo senku nekadašnjeg muzeja“, koji će se 1922. useliti u kuću Raše Miloševića. Već naredne godine bio je otvoren za javnost, a obišlo ga je 10.380 posetilaca.

Umetničko društvo „Lada“ poklonilo je zbirku crteža Novaka Radonića i litografije Anastasa Jovanovića, Edit Čester Biti sliku Kamija Pisaroa „Trg ispred Francuskog pozorišta“, a grad Amsterdam 48 umetničkih dela. Otkupljena je mermerna kopija Fidijine „Atene partenos“ iz Herakleje. Kralj Aleksandar Karađorđević 1933. donosi odluku o ustupanju kraljevskog Novog dvora, sadašnje zgrade Predsedništva, za prestonički muzej.

Potom je spajanjem Istorijsko-umetničkog muzeja sa Muzejem savremene umetnosti formiran Muzej kneza Pavla, na čije čelo je došao jedan od najznačajnijih upravnika ove naše nacionalne institucije – Milan Kašanin. Zahvaljujući njemu do 1939. priređeno je šest izložbi iz inostranstva, među kojima „Italijanski portret kroz vekove“ i „Francusko slikarstvo 19. veka“. Sarađujući sa knezom Pavlom Karađorđevićem, Kašanin uvećava umetničke kolekcije oba muzeja. „Miroslavljevo jevanđelje“ predato je 1935. na čuvanje muzeju a iste godine otkupljena je čuvena Renoarova „Kupačica“, a nekoliko godina kasnije na javnoj licitaciji u Parizu, Moneova „Ruanska katedrala“.

Kašanin će ostati upamćen i po tome što je tokom četiri godine okupacije svakodnevno iz Žarkova pešice dolazio do Novog dvora, pazeći da se naša baština ne oskrnavi. Muzej je tokom svih ratnih godina bio otvoren za posetioce. Nove vlasti Kašaninu nisu oprostile saradnju sa princom Pavlom, pa je nekoliko godina bio nepoželjan, da bi 1951. postao prvi direktor Galerije fresaka.

Sa oslobodiocima Beograda, stiže i novi direktor, književnik Veljko Petrović, ali i novo ime – Umetnički muzej. Već u prvim poratnim godinama organizuje se izložba „Srpsko slikarstvo 18. i 19. veka“ i gostovanje u Rusiji, Čehoslovačkoj i Mađarskoj. Zbirka Eriha Šlomovića primljena je 1949. godine.

Opširnije na Večernje Novosti

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

podeli

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs