podeli

Prema najstarijim zapisima, Srbi iz Crne Gore, Dalmacije i ostalih srpskih zemalja, su posle Kosovske bitke u 14. veku, bežeći pred najezdom Turaka, sa nešto Arbanasa, predvođeni Skenderbegom, našli utočište u pokrajini Molize, u Južnoj Italiji. Takođe, Srbi su živeli i u Abrucu, Avelinu, Apuliji i Kalabriji. Samo u pokrajini Molize je bilo devet srpskih naselja.

Do 19. veka stanovnici samo tri naselja, Akvaviva Kolekroče, San Feliče i Montemiro, su uspela da savladaju sve izazove i prepreke vremena, da zadrže svest da su Srbi, i da sačuvaju srpski jezik i običaje kao što je „nalaganje božijeg badnjaka kao zavjet“. U ostalih šest naselja su izgubili srpski jezik, savladali jezik svoje nove domovine Italije, ali bez obzira na to imali su u glavi svoje srpsko poreklo. San Đakomo je još i u 19. veku slavio dan dolaska Srba u ove krajeve. A zapisano je da su San Bjaze preplavili srpski kolonisti, koje su naselili obećanjima da će pedeset godina biti oslobođeni poreza.

Italijanski pesnik Rođeri de Pačijenca di Nardo (Rogeri de Pacienza di Nardo), 1497. godine je pisao o grupi srpskih izbeglica koji su napustili srpsku despotovinu i naselili se u selu Đola del Kole, blizu Barija. On je opisao kako oni pevaju pesme i igraju kolo u čast kraljice Napuljske kraljevine, Izabele del Balzo. On je, čak, i imenom i prezimenom pobrojao sve koji su tom prilikom učestvovali kao zabavljači pred kraljicom, pa se tako pominju naša stara imena: Ratko, Milica, Vučeta, Stana, Vukašin, Raško, Ruža, Vuk…

Slušajući te srpske doseljenike u okolini Napulja, Pačijenca je stvorio najstariji poznati zapis srpske narodne epske poezije. Prvog juna 1497. godine, u mestu Đoja del Kole, pesnik je slušao pevanje na jeziku koji mu je bio sasvim nepoznat i, isključivo se oslanjajući na sluh, sastavio ovakav zapis:

Orauias natgradum smereuo nit core
nichiasce snime gouorithi nego Jamco
goiuoda gouorasce istmize molimtise
orle sidi maolonisce dastobogme
progouoru bigomte bratta zimaiu
pogi dosmederesche dasmole slauono
mo despostu damosposti istamice
smederesche Jacomi bopomoste
Jslaui dispot pusti Jsmederesche
tamice Jatechul napitati seruene
creucze turesche bellocatela vitescocha

Rogeri de Pacienza di Nardò, Balzino (Salento-Napoli, 1497)

Rođeri de Pačijenca je ove stihove uvrstio u svoj spev „Balzino“, koji je posvetio napuljskoj kraljici. Pesmu je otkrio akademik Miroslav Pantić 1977. godine i identifikovao ju je kao bugaršticu, tj. pesmu dugog stiha od petnaest do šesnaest slogova. Prema rečima naše istaknute istoričarke književnosti Nade Milošević-Đorđević ova pesma dugog stiha – bugarštica – nastala, po svoj prilici, po zakonitostima oblikovanja istorijske epohe, odmah posle događaja i u njegovoj neposrednoj blizini, u severnim srpskim krajevima, prenesena je na migracionom talasu srpskog stanovništva koje je stiglo do Napulja, a za šta arhivske potvrde i istorijska objašnjenja daje italijanski slavista i istoričar Frančesko Saverio Perilo.

Opširnije na Rasen.rs

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs