podeli
Kolorado Springs 1899.

Ne postoji biografija u koju može stati Tesla. Njegov život, dostignuća, snovi. Izumi koji odavno žive svoj život i stvaraju svet kakav znamo. Mitovi i legende koji se oko njega pletu i danas, 161 godinu od njegovog rođenja.

Naslovnica iz 30-ih godina

Odavno je mit o Nikoli Tesli postao veći i od njega samog. Nema, osim njega, naučnika koji je tako često u kulturi prikazivan kao čarobnjak i superheroj. Nema izumitelja kome se tako često pripisuje da je pre više od veka video i postavio osnove savremenog sveta i komunikacije.

Kada kažemo da je Tesla najveći srpski naučnik, zapravo umanjujemo njegov značaj. Jer on je jedan od najvećih – na svetu. Ono na šta bi uvek trebalo da se podsetimo, jeste veliki međunarodni značaj Nikole Tesle. Često zaboravljamo da je Tesla upisan u Uneskovu listu „Pamćenje sveta“ i da po njemu naziv nosi jedinica za magnetnu indukciju. Zaboravljamo da je jedan od brodova američke mornarice koji su oslobađali Evropu nosio ime po njemu. Zanemarujemo njegove napore i doprinos svetskom miru. Tesli se treba vratiti kroz poštovanje, nauku, kroz obrazovni sistem …..

Decenijama pomalo gurnut sa strane i zaboravljen, posebno u Americi, gde je i dao najveći doprinos svetskoj nauci, Nikola Tesla poslednjih godina zaista živi novi život. Postao je junak stripova, filmova, popularne literature… Prikazuje se kao čarobnjak, ekscentrik, alhemičar, superheroj…

Naslovnica „Time“ magazina

Ključ te nove popularnosti leži u činjenici da je tek danas, više od sedamdeset godina posle njegove smrti, moguće sagledati stvarni značaj njegovih ideja, izuma i vizija. Ne samo da je Teslin indukcioni motor postao osnova druge industrijske revolucije, na isti način kao ranije parna mašina, već je on postavio osnove modernih telekomunikacija.

Njegov teledirigovani brodić, koji je predstavio 1898. godine, u temelju je svih kasnijih sistema daljinskog upravljanja sve do savremenih bespilotnih letelica i rovera koji špartaju Marsom.

Teslina krštenica

Sve to bilo je nemoguće zamisliti te 1856. godine u Smiljanu, gde je prvi put zaplakao Nikola Tesla, sin Georgine i Milutina, sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Kažu da je istraživački duh nasledio od majke – ova promoćurna žena svojim malim izumima olakšavala je život u selu. Bolešljiv i slab, nekoliko puta bio je na ivici smrti. Sa sedamnaest godina oboleo je od kolere i tada je, u postelji, naterao oca da mu obeća da će ga, umesto na bogosloviju, upisati na studije tehnike.

Dve godine kasnije upisao je fakultet u Gracu, u današnjoj Austiji. Već tada razvio je navike koje će zadržati čitavog života – spavao je svega četiri sata i puno radio i čitao.

Tesla sa 23 godine

Napamet je znao mnoge knjige, uključujući i Geteovog „Fausta“. Njegovo interesovanje za klasično delo nemačke književnosti verovatno nije slučajno – i sam će, poput Fausta, biti spreman da žrtvuje sve zarad znanja.

Posle burnih studentskih dana (uključujući i period kada se odao kockanju, pa je otac dolazio da ga spasava) našao je posao najpre u Budimpešti, a potom u Edisonovoj kompaniji u Parizu. Godine 1884. konačno je otišao u Njujork i zaposlio se u kompaniji „Edisonove mašine“. Ponudio je Edisonu, tada već čuvenom (i bogatom) pronalazaču da projektuje značajna poboljšanja za njegov generator jednosmerne struje.

Spomenik Nikoli Tesli na Nijagari

Edison mu je obećao nagradu od 50.000 dolara (oko milion današnjih), koju mu nikada nije isplatio. Umesto toga ponudio mu je nedeljnu povišicu od 10 dolara. Tesla je istog trenutka dao otkaz i samostalno započeo posao. Bio je to trenutak koji je doveo da jednog od najznačajnijih Teslinih izuma, naizmenične struje, koja je zahvaljujući većoj efikasnosti u potpunosti potisnula jednosmernu, koju je forsirao Edison. Nije pomoglo čak ni to što je Edison, da bi demonstrirao koliko je opasna naizmenična struja, javno „Teslinom“ strujom pogubio – slona.

Usledile su godine blistavog uspona, u kojima je Tesla zahvaljujući svojim izumima postao ne samo priznati inovator, već bogat i slavan. Razvio je indukcioni motor, transformator kasnije nazvan po njemu, sistem bežične komunikacije, cevi za H-zrake…

Izumeo je radio, ali mu je patent ukrao njegov nekadašnji saradnik Markoni, koji se zahvaljujući tom pronalasku obogatio i dobio Nobelovu nagradu. Tek posle Tesline smrti američki vrhovni sud priznao je našem naučniku pravo na ovaj patent. I čuveni Vordenklajf toranj na Teslinom imanju u Njujorku bio je zamišljen kao svetska radio-stanica.

Nikola Tesla 1898. godina

Zbog velikih ulaganja i megalomanskih ideja koje su ga opsedale u prvim godinama Velikog rata počeo je da klizi u siromaštvo. To je bio i razlog zbog koga nije moga da istraje u tužbi koju je pokrenuo protiv Markonija. U to vreme počeo je da pokazuje znake različitih opsesija i ekscentričnosti, oko kojih će se godinama ispredati mitovi. Uznapredovao je njegov strah od mikroba, a postao je opsednut brojem tri. Često je tri puta obilazio oko bloka pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je tri salvete uz svaki obrok…

Poslednji patent Nikoli Tesli priznat je 1928. godine – prva letelica sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tri godine kasnije našao se na naslovnoj strani magazina „Tajm“. Već tada je bio siromašan i usamljen. Poslednje godine života provodio je hraneći golubove i pokušavajući da razvije jedinstvenu teoriju polja. Umro je od srčanog udara. Sam, u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu hotela „Njujorker“. Bio je 7. januar 1943. godine.

Teslin generator naizmenične struje

Gradonačelnik Njujorka Lagvardija rekao je:

„Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli“. Dž. Edgar Huver naredio je da se sve Tesline stvari i dokumentacija, zbog prirode njegovih izuma, oduzmu i proglase državnom tajnom. Na večni počinak Teslu je ispratilo dve hiljade ljudi. Među njima i mnogi nobelovci. Sahranjen je uz zvuke pesme „Tamo daleko“.

Soba u hotelu New Yorker

JEDINI put, Nikola Tesla bio je u Beogradu 1. i 2. juna 1892. U prestonici je proveo ukupno 31 sat. Primio ga je kralj Aleksandar Obrenović, posetio je Narodni muzej i Veliku školu.

„Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svet …“ – rekao je Tesla studentima u Beogradu. “

„Plavi portret“ – Princeza Vilma Ljvov-Parlagi, autorka portreta

Autor: Novaković Č. Milan
Izvori:
„Novosti“
„Politika“
Istorijski Arhiv Niš
Wikipedia

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs