podeli

U samoj klisuri pored živog manastira Gornjak, zadužbine svetog kneza Lazara, nalaze se još i ostaci manastira Blagoveštenje i stare srpske mitropolije

Gornjačka klisura, ili Kapija Homolja, kako je zanivaju, predstavlja svetu kotlinu Srbije. U samoj klisuri pored živog manastira Gornjak, zadužbine svetog kneza Lazara, nalaze se još i ostaci manastira Blagoveštenje i stare srpske mitropolije, kao i ruševine srednjevekovnog grada Ždrela.

“Od Velikog Sela do samoga Ždrela, ko da je vila neka ćilim razastrela” pevao je Đura Jakšić, oduševljen lepotom ovih predela. Sa ništa manje oduševljenja, o istom, Feliks Kanic zapisuje: “Zastali smo kao opčinjeni raskošnom idilom ovog predela gde su boravili srpski pustinjaci”.

Predeo pomenut i opisan, zaista vanredno lep i živopisan, nalazi se na 65. kilometru puta, jugoistočno od Požarevca ka Žagubici u dolini reke Mlave. Na levoj obali Mlave, priljubljen uz strme litice Ježevice, nalazi se manastir Gornjak, zadužbina svetog kneza Lazara.

Podignut je 1378. godine, nakon što je Lazar ovladao ovim krajevima, ali ubrzo nakon toga, manastir biva oštećen, pošto je Radič Rastislavić na ovom prostoru preuzeo nasilno vlast, koju nije dugo održao. Naime, već u maju 1389. godine, Lazar oduzima Radiču imanja a sam manastir predaje Grigoriju Sinatiju – Mlađem.

Kako bi osigurao opstanak manastira, njegovo održavanje, kao i izdržavanje bratstva u njemu, knez Lazar je mnoga imanja, pa i čitava sela od Podunavlja do Homolja darivao Gornjaku.

Kako to već biva, na ovim prostorima balkanskim, u vremenima burnim i turbulentnim, pre svega razne “civilizovane” vojske i ratničke horde, pored ostalog, nisu štedeli ni ovu svetinju. Turci, Bugari u prvom a Nemci u Drugom svetskom ratu…

Manastir Gornjak je više puta paljen i rušen. Pljačkane su i odnošene neprocenjive dragocenosti, koje su čuvane u riznicama i biblioteci: povelje Lazareve i patrijarha Spiridona, barjak cara Dušana, čaše kneza Lazara, zlatan putir, originalna crkvena zvona i ko zna koliko i kojih sve još, neprocenjivo dragocenih svedoka vremena minulih odnete su iz manastira Gornjak.

U maloj kapeli, iznad manastriske crkve, uzidanoj u steni, što podseća na manastir Ostrog u Crnoj Gori, položene su mošti svetog Grigorija Sinaita. Sveti Grigorije prozvan je Sinaitom zato što se zamonašio na Sinajskoj gori. Oko 1330. godine došao je na Svetu Goru. Grigorije je širio svoje učenje o umnoj molitvi. Jedan od njegovih učenika, patrijarh Carigradski Kalist, napisao je njegovo žitije. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 7. aprila i 8. avgusta po crkvenom, odnosno 20. aprila i 21. avgusta po gregorijanskom kalendaru.

Opširnije na Večernje Novosti

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs