podeli
Foto: Niške Vesti; Porodica Kastiljo Marković, Nina, Milena i Daniel

Milena Marković već šest godina živi u Meksiko Sitiju, udata je za Meksikanca, Daniela Kastilja Brionesa, koga je upoznala u Nemačkoj. Imaju dvogodišnju ćerku Ninu Kastilju Marković, zajedničku firmu u kojoj uspešno rade, a nedavno je Milena izdala i knjigu na španskom jeziku o srpskim mitovima “Beli vuk i zmaj”, koju je javnost Meksika veoma dobro prihvatila. Za čitaoce Niških Vesti, Milena Marković govori o životu u ovoj dalekoj zemlji, svojoj knjizi i planovima za budućnost.

Srbima je Meksiko daleka i ne mnogo poznata zemlja, ali egzotična i prijateljska. Mileni Marković, rođenoj Nišlijki, i Danijelu Kastilju Brionesu su se životni putevi ukrstili u Nemačkoj. Danijel je bio stipendista fondacije “Konrand Adenauer”, doktorirao je političke nauke, a Milena, diplomirani arhitekta, stipendista fondacije “ Fridrik Nauman”. Ljubav se rodila na prvi pogled, što je mladu Nišliju odvelo na drugi kontinent i već sedmu godinu srećno živi u megalopolisu koji ima blizu 20 miliona stanovnika. Španski jezik progovorila je za godinu dana.

NV: Kako se neko, koji je došao iz Niša, navikao na život u megalopolisu?

Meksiko Siti je jedan od najlepših gradova na svetu. Na život u megapololisu sam se teško navikla, jer sam uvek volela da sama istražujem nepoznate prostore. Veoma brzo sam shvatila da je to sa Meksiko Sitijem nemoguće i bilo je razočaravajuće. Bez supruga ili nekoga ko jako dobro poznaje grad bila je nemoguća misija.Posle izvesnog vremena sam, opet, shvatila da nema potrebe kontrolisati toliki prostor.

meksiko

NV: Recite nam nešto više o Meksiko Sitiju i gde vaša porodica živi?

Grad se nalazi na 2500 metara nadmorske visine. To znači, da iako se nalazi u tropskom pojasu, vazduh nije toliko suv i topao, što je prednost. Meksiko Siti je policentričan, ne postoji jedan “centar”. Postoji administrativni, trgovinski, istorijski centar koga su još Asteci osnovali, a posle i Španci zadržali. Istorijski centar nije atraktivna lokacija za život, jer ima mnogo turista, stalno je gužva, a i opasno je, jer 24 časa cirkulišu turisti. Mi živimo u jednom od centara u veoma dobroj zoni koja se zove Napoles, gde žive pripadnici srednje klase. Naselja su u Meksiko Sitiju podeljena po ekonomskim klasama i po mesti stanovanja zna se i kojoj socijalnoj klasi pripadate.

NV: Koji deo Meksika najviše volite, gde idete na odmor?

Meksiko Siti je udaljen oko 300 km od mora, Akapulko nam je najbliži. Naši ljudi vole Karibe i oni su zaista fascinantni, beli pesak i tirkizno more, Kankun je zaista lep. Ja uživam u Akapulku. Nalazi se u zalivu, okružen planinama. Ima tu nečeg što podseća na Crnogorsko primorje i Jadransku obalu.

akapulko

NV: Kako se sada prezivate?

Moj muž se zove Daniel Kastiljo Briones. Interesantno je da u Meksiku žena ne uzima muževljevo prezime. Pre 14 godina je moglo, tako da uz svoje doda i njegovo, a onda su promenili zakon. Odlika braka je da deca imaju i očevo i majčino prezime. Naša kćerka se zove Nina Kastiljo Marković, a mom mužu je prezime Briones u stvari devojačko prezime njegove majke.

NV: Kao diplomirani arhitekta, čime se bavite u Meksiku?

mapa meksikaDanijel i ja imamo agenciju za edukaciju i pomoć preduzećima, malim, srednjim i velikim. To bi se nekim savremenim jezikom reklo “agencija za konsalting”. Prošle godine smo veoma dobro radili, jer smo počeli da sarađujemo sa vladom Meksika, što je veliki posao, jer je tržište ogromno. Podučavamo firme u takozvanim “soft skills” i “hard skills”, ja sam više zadužena za “hard skills” – tehničke treninge, a moj suprug za “soft skills”, edukaciju u međuljudskim odnosima.

NV: Kako ste bili prihvaćeni kao pripadnik drugog naroda, kako vas je prihvatila Danijelova porodica?

Meksikanci su radoznao i ljubopitljiv narod. Ne dolaze često u dodir sa drugim kulturama, posebno oni koji nisu putovali. Kopneno se graniče samo sa Sjedinjenim Američkim Državama i Gvatemalom, tako da je postojanje i upoznavanje sa drugim kulturama za njih fascinantno. Bili su španska kolonija jako dugo i mogu da kažem da još uvek imaju kolonijalni mentalitet.

Oštra podela između evropljana i domorodaca postoji i danas. Imaju pogrešno usmereno strahopoštovanje prema evropljanima. Svi koji su plavi i svetle puti automaski su bolje prihvaćeni u društvu. Naši ljudi jako često rade kao manekeni , statisti u tv novelama i pored činjenice da imaju sasvim prosečan spoljašnji izgled. Nije bilo problema sa Danijelovom porodicom, ja mislim da sam njegov “statusni simbol”, (smeh), niko mu ne bi zamerio što se oženio sa mnom.

NV: Da li ima Srba u Meksiko Sitiju?

Ima puno naših. Srbija ima Ambasadu u Meksiku, što nam daje prednost u odnosu na ostale jugoslovenske narode. Zovu nas na poslave kada imaju para, nekada pozovu da dođemo i kažu “donesite neku hranu, ako možete”. Zgrada Ambasade je na divnom mestu, na obodu šume, a dvorište je ogromno sa bazenom i nalazi se u gradskom jezgru. Vole da pozivaju goste, posebno porodice sa decom i mi smo bili mnogo puta.

hranaNV: Jeste li se navikli na ljutu i začinjenu hranu? Koje su razlike između srpske i meksičke kuhinje?

U odnosu na našu kuhinju ima mnogo razlike. Baš je ljuto, u početku su mi i njihovi slatkiši bili ljuti (smeh). Način pripreme se razlikuje, Meksikanci ne troše mnogo vremena na pripremu hrane, gotovo sve je na nivou sendviča.

Najpoznatiji takosi sastoje se od tortilje, što je palačinka smotana oko bilo kog parčeta mesa. U početku mi je malo smetalo, napravite porodični ručak i nema kao kod nas, predjelo, sir, salate, supa, sarme, pita, meso, pa dezert. Oni sve odmah iznose na sto i to su uglavnom sosovi, takozvane salse, meso i tortilje. Za doručak se jede pasulj i tortilja. Meni je u početku to bilo nezamislivo. Naučila sam da kuvam, to je sve mnogo jednostavnije nego naša kuhinja. Kuvan pasulj, prženo meso…lako je (smeh).

NV: Došli smo i do vaše knjige “ Beli vuk i zmaj”. Kako ste došli da ideju da napišete knjigu o srpskim mitovima?

2011. godine smo moja prijateljica i ja počele da učestvujemo na “Sajmu prijateljskih kultura” u Meksiko Sitiju. Taj sajam je jedan od najvećih kulturnih sajmova na svetu, prošle godine je bilo dva i po miliona posetilaca. Od Sajma dobijemo šator i stolove, a kako ćemo mi da se organuzujemo u predstavljanju Srbije je naš izbor. Mi smo te godine počeli skromno. Moja prijateljica i njen suprug su spremili ćevape, moj suprug i ja smo štampali majice, kačkete i druge sitnice sa obeležjima Srbije. Sve smo razdelili i prodali prvog dana. Nismo imali predstavu da će Srbija da izazove toliko interesovanje.

Budući da Sajam traje dve nedelje, kontaktirali smo Srpsku pravoslavnu crkvu, potražili sponzore da možemo hitno da štampamo nove materijale. Sledeće godine se srpska Ambasada uključila aktivnije, a pošto je naša firma registrovana i za izdavaštvo, pitali su nas da li želimo da budemo izdavači srpskih narodnih bajki na španskom jeziku. Nas dvoje smo preveli bajke i 2012. objavili knjigu “Vukove narodne bajke”. Prvi tiraž od 1000 primeraka je planuo.

milenina knjiga

Tako se javila potreba da se malo više sazna o srpskoj kulturi, jer su kulturološki naše bajke značajno drugačije od germanskih bajki. Potrebno je antropološko tumačenje kroz objašnjenje mitologije. Oduvek sam volela našu mitologiju i pomislila “objaviću knjigu o srpskim mitovima”. Bili su razštrkani i spojiti ih bez nekog “vezivnog tkiva” nije imalo smisla. Tako sam rešila da ih sama povežem i dam tumačenje. Knjiga ima dva dela- muški i ženski deo, odnosno epski i lirski. U ženskom delu su vile, majke, babe, a u muškom su vuk, vukodlak, vampir, zmaj. U knjizi je opisan Kraljević Marko, Miloš Obilić, Sveti Sava. Pisala sam o proslavi Božića u Srbiji, a postoji i dodatak u kome sam na španski prevela pesmu “Smrt majke Jugovića”. To je koncepcija ove knjige, u svakom od poglavlja dala sam i svoje viđenje srpske istorije i kulture.

milena sa knjigom

Milena Marković je sa svojom porodicom u Nišu već pet meseci. Kaže da se odlučila na ovako dug boravak u rodnom gradu jer je želela da njena devojčica, uz španski, tečno govori i srpski jezik. Mala Nina Kastiljo Marković, koja ima dve godine, podjednako upotrebljava oba jezika. Na španskom traži vodu, jer je kraće, na srpskom se ljuti. Porodica Kastiljo-Marković već sledeće nedelje leti nazad u Meksiko Siti.

NV: Da li vas muči nostalgija?

To je sudbina svih nas koji smo otišli iz zemlje. Kad sam u Nišu, nedostaje mi Meksiko Siti, kad sam u Meksiko Sitiju, čeznem za Nišom. To je život.

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs