podeli
Mark Rainey, ime iza kojeg stoji Marko Marjanović, samouki је gitarista, pevač, tekstopisac i producent. Marko je student Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Kako je rođen bez četiri prsta na levoj ruci, sviranje gitare i klavira predstavljalo je izazov, ali je on dokazao sebi i ljudima u njegovom okruženju da ništa nije nemoguće i da se sve može postići sa dosta truda, rada i upornosti.

Marko je objavio i atraktivan spot za numeru „Legs“ koji je za par dana videlo više hiljada ljudi, dok su komentari veoma pozitivni i konstatuju da je Markova muzika i spot u „svetskom rangu“, dok su brojni i oni koji ga upoređuju sa megapopularnom muzičarkom Lanom Del Rej.

Inspirisan interesantnim i lepim devojkama, Marko je napisao ovu senzualnu i sanjalačku pesmu početkom leta.

marko2

„Kada sam počeo da radim na tekstu želeo sam da on proslavi lepotu ljubavi, požude i strasti. Ples, spavanje i romantika su za mene oduvek bili ideali slobode. I upravo su se te reči nalazile na papiru, kao scenario, kada smo krenuli da snimamo spot za „Legs“, sve ostalo što se dešavalo na setu bila je kreativnost Aleksandra Stojkovića i Marka Pekića koji su radili na spotu“, rekao je Marko za Niške Vesti.

Ovom pesmom i spotom Marko najavljuje novo poglavlje u svojoj muzičkoj karijeri – uključuje teške bas linije, vintage sintisajzere, melanholične gitarske rifove i električne bubnjeve, pa sve nagoveštava da će njegov naredni album biti u alternativnom R&B stilu.

Pre dve godine Markov prvi album pod nazivom „Farewell Sweetie“ je objavljen za Balkanrock Records.

marko5

Marko kaže da je uvek nosio odeću sa dugim rukavima: „to je bio u tom trenutku moj način da pobegnem od realnosti. Ono što mi je ostalo u sećanju i što je promenilo moj dotadašnji život nabolje, bio je razgovor sa jednom divnom devojkom koja mi je, dok smo sedeli pored fontane, postavila pitanje: ‘Zašto nosiš jaknu?. To je trenutak kada realnost uzvrati jak udarac i pokaže da ne trpi da bude ignorisana. Nakon tog dana sam po prvi put izašao da vozim skejt na javnom mestu u majici. Ona je promenila moj život“, ističe Marko.

”Važno je da prepoznate u sebi ono što vas čini divnim i posebnim bićima i da zavolite sebe zbog toga, jer smo svi mi drugačiji i u tome leži čar i lepota postojanja.”

Marko je provodio mnogo vremena sa drugarima i loptom. O se ne seća da je ikada imao bilo kakvo osećanja stida zbog toga što je drugačiji.

„Želeo sam da radim iste stvari kao i sva ostala deca, iako je meni bilo potrebno više napora i vremena da ih savladam, znao sam da samo zato što su oni bili u početnoj prednosti to nije moralo da znači da će u tome biti i bolji od mene na kraju. Znate onu Ezopovu basnu o kornjači i zecu? To je, na neki način i moja priča – objašnjava Marko.

U tome da se Marko nikada nije osećao ”drugačije” od drugih doprineli su njegovi roditelji koji tom hendikepu nisu pridavali značaj.

marko4„Izgleda da su lekcije mojih roditelja bile takve da se o tome ne priča, ne zato što je to zabranjena tema, već zato što su smatrali da sam kao i svi drugi i nisu hteli da naglašavaju da bi samo zbog toga trebalo da se osećam čudno. Ja sam odrastao kao i svako drugo dete. Njihova ljubav i pažnja su meni pokazivali to da sam značajan i vredan kao i svi oko mene“, kaže ovaj virtuoz na gitari.

Interesantno je to da Marko nikada nije imao dodirnih tačaka sa muzikom, nije išao u muzičku školu. Ujak mu je poklonio gitaru, ali je on odustao od nje jer nije bilo verovatno da će ikada da uspe da nauči akorde.

„Moj ujak nije odustao od mene i poklonio mi još jednu. Ovoga puta električnu gitaru, koja je bila nameštena za desnu ruku. Sećam se da mi je bilo izuzetno nelagodno da mu kažem to dok je stavljao žice, tako da sam naučio da sviram na desnoj gitari. Nakon tog prvog akorda, na ujakovoj gitari kojoj sam se divio od malena, stvorila se ta posebna veza između mene i tog instrumenta. Dosta vremena mi niko nije rekao da mogu jednostavno da okrenem žice i da sviram levu gitaru, tako da sam tek kasnije naučio da sviram i gitaru za levu ruku“, podseća  Marko.

Prve stihove Marko je napisao za jednu devojku.

”Imao sam sedamnaest i napisao sam je za jednu devojku koja je bila na žurki. Dopisivali smo se u tom trenutku i ona se požalila da je tužna, zato sam uzeo gitaru i napisao joj pesmu da bih je razveselio. Lepe i tužne devojke su mi od prve pesme bile velika inspiracija”, kaže Marko.

Markova želja je da prevaziđe svoju ”manu” i da nekome bude inspiracija i motivacija.

”Voleo bih da se brzo zaboravi da sam poseban zbog ruke i da me upamte kao posebnog zbog toga što pravim lepu muziku, uprkos svemu”.

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs