podeli
foto: manastirstudenica

Studenica kao najznačajniji manastirski kompleks srednjovekovne Srbije i danas predstavlja veliki umetnički i duhovni centar srpskog naroda. Od XII stoleća, kada je osnovana, ova monaška zajednica ni u jednom trenutku nije prekidala svoj viševekovni život, čiji se kulturni slojevi prepoznaju u nizu graditeljskih i slikarskih ostvarenja.

Zadužbina i grobnica rodonačelnika dinastije Nemanjića služila je kao uzor mnogim vladarima ove loze, ne samo kao podsticaj za podizanjem mauzoleja koji bi nalikovali Bogorodičinoj crkvi, već i kao mesto gde bi mogli dati svoj lični doprinos.

Tako je, nakon izgradnje manastirskih bedema i katolikona, tu vremenom nastajao niz objekata koji je trebalo da zadovolji potrebe studeničkog bratstva: trpezarija, Radosavljeva priprata, crkve Sv. Nikole i Sv. Jovana, Kraljeva crkva, konaci, itd.

Uporedo sa neimarima, radili su u Studenici i brojni slikari, od onih koji su remek-delima vizantijskog živopisa XIII stoleća obeležili put srpskog srednjovekovnog slikarstva, preko dvorske radionice kralja Milutina i vodećih umetnika obnovljene Pećke patrijaršije, do zografa XIX veka.

U riznici se čuvaju neki od kapitalnih primeraka srpske primenjene umetnosti. Upisan u Listu Svetske kulturne i prirodne baštine 1986, manastir Studenica je spomenik kulture na kojem se neprekidno izvode zaštitni radovi.

Najstariji pisani trag o manastiru Studenica potiče od Sv. Save koji kaže:

„Naš sveti manastir ovaj, kao što znate, bilo je ovo mesto kao pusto lovište zverova. Kada je došao u lov gospodin naš i samodržac, Stefan Nemanja koji je carevao svom srpskom zemljom, i kada je on lovio ovde, izvoli mu se da ovde, u ovom pustom mestu sagradi manastir ovaj na pokoj i umnoženje monaškog čina.“

Opširnije na Srbiju Volimo

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs