podeli

Dug je put do Mačkovog kamena, poprišta najkrvavije bitke Velikog rata. Dragan Grujić iz Krupnja pokušava da napravi prvu memorijalnu izložbu o čuvenoj bici, pošto se država ceo vek nije setila da tako nešto uradi

NAJKRVAVIJI boj Velikog rata, po rečima austrijskih komandanata, vođen je u maloj Srbiji na platou Mačkov kamen podrinske planine Jagodnja. U septembru 1914. tu se u dvomesečnoj bici na Drini slomila druga austrougarska ofanziva. U borbama na Mačkovom kamenu od 16. do 21. septembra je oko 1.150 srpskih vojnika dnevno izbacivano iz stroja. Austrougari su trpeli dvostruko veće gubitke u bezuspešnim pokušajima da slome odbranu.

– Nikada ni pre ni kasnije u Velikom ratu nije poginulo toliko ljudi za tako kratko vreme. Mačkov kamen je simbol srpske upornosti i odlučnosti u odbrani otadžbine – kaže pukovnik mr Dragan Krsmanović, nekadašnji načelnik Vojnog arhiva.

Nije bilo taktiziranja ni manevrisanja na zaravni od nekoliko stotina kvadratnih metara spržene i preorane artiljerijskom vatrom. Samo juriš za jurišem, čas srpski, čas austrougarski. Vojnici su mileli svako uz svoju stranu brda i sudarali u gustoj magli doslovno gazeći po mrtvima.

PARASTOS

POSLE VEKA Na planinskoj kosi nekoliko kilometara od Mačkovog kamena, kraj puta za Krupanj, nalazi se još jedno zaboravljeno groblje srpskih junaka.

– To leže ranjenici koji su izvlačeni iz bitke da bi se transportovali u Krupanj, u staru crkvu, gde je bilo glavno previjalište. Austrougarski izviđači su uočili zaprege koje su izvlačile nepokretne ranjenike i dali koordinate artiljeriji. Prvi plotun je razneo 73 ranjenika. O tome je svedočanstvo ostavio bolničar Milićević, koji je čudom preživeo. On je prešao Albaniju, vratio se preko Solunskog fronta i mrtvim drugovima podigao veliki kameni krst iznad humke. Organizovao sam da se ove godine tu održi prvi parastos posle jednog veka za ove mučenike – kaže Grujić.

– Austrougari su osvojili kotu Mačkov kamen tek kad su se srpski vojnici sami povukli na rezervne položaje. Izvestili su Beč da su na 500 kvadratnih metara, što je prostor omanjeg dvorište, izbrojali više od 800 srpskih i više od 1.200 austrougarskih leševa. Posle Mačkovog kamena, ofanziva je klonula i prešla u rovovski rat – kaže Žarko Ćosović, predsednik udruženja „Memorijalna izložba – Bitka na Drini“ iz Banje Koviljače.

Ovo udruženje je praktično ni iz čega stvorilo prvu stalnu izložbenu postavku o bici na Drini koja ima ogroman broj posetilaca. Njihov uspeh podstakao je Dragana Grujića iz Krupnja da se upusti sličan poduhvat. U gradiću u podnožju brda Mačkovog kamena on pokušava da napravi prvu memorijalnu izložbu o najkrvavijoj bici Velikog rata, pošto se država ceo vek nije setila da to uradi. Grujić je pre 20 godina vratio u sećanje Srbije kapelicu na Mačkovom kamenu, dugo vremena skrivenu od javnosti i zapuštenu.

Opširnije na Večernje Novosti

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

podeli

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs