podeli
By Biljka0611 - Sopstveno delo, CC BY-SA 3.0

Ovčarsko-kablarska klisura predstavlja jedinstvenu morfološku celinu. Udaljena je 18 km od Čačka. Usečena je između planinskih masiva Ovčara i Kablara. Dugačka je oko 20 km i odlikuje se strmim stranama i uklještenim meandrima Zapadne Morave. Morava je pregrađena branama pa su formirana dva veštačka jezera. Najveća dubina klisure je 710 m. Klisura je pod zaštitom države kao predeo izuzetnih odlika I kategorije. O klisuri se stara Turistička organizacija Čačka.

Reljef

Reljef je izgrađen od tektonskih i erozivnih oblika reljefa. Planine Ovčar i Kablar i celokupna Ovčarsko-kablarska klisura neposredno deluju i na klimu, hidrografske objekte i živi svet.

Zapadna Morava protiče kroz kompozitnu dolinu koju čine četiri kotline, jedna veća klisura, jedno suženje i dve suteske. Ovčarsko-kablarska klisura je najuzvodnije suženje u dolini Zapadne Morave. Nalazi se između Požeške kotline na zapadu i Čačanske kotline na istoku. Duga je oko 20 km i odlikuje se strmim stranama i uklještenim meandrima.

By Vladimir Mijailović – Sopstveno delo, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=33615229

Usečena je do dubine od 550 m u škriljcima i krečnjacima. Počevši od Požeške kotline nizvodno, prema severo-istoku, Ovčarsko-kablarska klisura je usečena u paleozojskim škriljcima. Klisura je duboka i, meandarska i antecedentna, što znači da se paralelno sa usecanjem klisure vršilo i izdizanje nekada jedinstvene planinske mase Ovčara i Kablara, u koju se ona usekla. Planina Ovčar rastavljena je od Jelice Pakovraćskom presedlinom. Prema Jovanu Cvijiću, možda je grotlo starog kratera, koji je odnesen kao i eruptivne stene što su se iz njega izlivale. Od denudacije bi bio sačuvan samo duboki deo kraterskog kanala, ispunjen eruptivnom masom.

Sa Pakovraćske presedline se veoma strmo diže kupasti vrh Ovčara, čiju osnovu čine crvenkasti, crnkasti, a ponegde i zelenkasti škriljci sa primesom žica zelenkaste eruptivne stene.

Preko njih dolaze debeli slojevi modrikastog krečnjaka i beličastog dolomita. Prema Zapadnoj Moravi strane su mu dosta strme, gradeći sa naspramnim Kablarom, Občarsko-kablarsku klisuru. Na strmoj, krečnjačkoj strani, prema Zapadnoj Moravi, padine su prekrivene degradiranom šumom i oskudnom travom. Planina Kablar izgrađena je od dijabaza, rožnaca, krečnjaka i serpentina. Sa visinom od 885 m nastavlja se severno od Ovčara prema planinama Maljenu i Suvoboru. Podnožje planine je pod oranicama, voćnjacima i pašnjacima. Na pplaninama Kablara, kao i Ovčara, visoko su neogeni peskovi i gline, koji su nataložili nekadašnja jezera čačanske i požeške kotline. U krečnjacima Ovčara i Kablara nalaze se otvori pećina.

Jedna od njih jeste Turčinovac. Nalazi se na vertikalnoj litici Kablara na visini oko 600 m, odnosno oko 300 m iznad korita Zapadne Morave. Dužina ispitanih kanala iznosi oko 60 m. Pećina je prosta i jednostavna vrelska. Vrelska pećina takođe se nalazi u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Usečena je duž zapadne podgorine Ovčara u dolini Banjske reke, desne pritoke Zapadne Morave. Ulaz u pećinu leži na visini od 370 m, oko 3 m iznad korita reke. Postoje još neke pećine, kao npr. Dragoslavljeva pećina na severnoj strani Kablara u Rošcima, Čvrkića pećina na severnoj padini Kablara u zaseoku Čvrkići, pećina ispod Greda, koja se nalazi ispod samog vrha Kablara, neposredno iznad pećine Turčinovca. Nedaleko od nje je i druga manja pećina ispod Velike kose. Zapadna Morava je u Ovčarsko-kablarskoj klisuri usekla četiri uklještena meandra. Reka je u ovom delu epigenija, meandri su duboko usečeni ispod strmih litica Ovčara i Kablara i to je upravo jedan od najvećih prirodnih turističkih potencijala klisure.

Zapadna Morava

Zapadna Morava je leva sastavnica Velike Morave. Nastaje spajanjem Moravice i Đetinje i duga je 210 km. Ona protiče naizmenično kroz kotline i klisure. Između Požeške i Čačanske klisure pravi Ovčarsko-kablarsku klisuru. Širina i dubina Zapadne Morave zavisi od vodostanja i kreće se u blizini grada od 0,4 do 2 m, a u virovima nizvodnoi od klisure i do 6 m. Po izlasku iz Ovčarsko-kablarske klisure Zapadna Morava postaje ravničarska reka, sa virovima i peskovito-šljunkovitim obalama. Neke od njih su preuređene u plaže, pa privlače veliki broj turista, kupača, sportskih ribolovaca i rekreativaca.

Pregrađivanjem toka Zapadne Morave na tri mesta nastala su tri jezera: Ovčarsko, Međuvršje i Parmenac. U klisuri se nalaze i dve brane, jedna na ulazu, a druga na izlazu iz klisure. Uzvodno od njih je formirano Ovčarsko jezero i jezero Međuvršje. Jezera su nastala za potrebe proizvodnje električne energije i navodnjavanje obradivih površina.

Ovčar banja se nalazi u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, 18 km zapadno od Čačka, na putu Čačak-Užice. Lekoviti mineralni izvori ove banje potiču iz dubinskih tektonskih razloma, koji se izlivaju u nanosu banjske ravni, voda ima temperaturu 35 °C do 38 °C, po sastavu je jodna i slabo sumporovita. Zahvaljujući hemijskom sastavu vode, ovde se leče mnoga oboljenja.

U klisuri se nalaze dve brane koje prave veštačka jezera i zaustavljaju brz tok Zapadne Morave. Izgradnjom brane „Ovčar Banja“ 1951. godine je stvoreno manje veštačko jezero na ulasku u klisuru, a 1954. godine je izgradnjom brane „Međuvršje“ visine 30 metara i dužine 190 metara, kod istoimenog sela, na izlasku iz klisure stvoreno veliko veštačko jezero. Ono je potopilo veliki deo brzaka u klisuri, a pri velikom vodostaju je duboko do 23 metra i dužine do 11 kilometara.

U klisuri se nalazi poznata Ovčar Banja i kulturno značajni Ovčarsko-kablarski manastiri.

Jedan zapis iz starine

„Kad se iz pitomoga Čačka, pod veče pogleda k zapadu uz lepu Moravu, dva sahata više zatvara se pogled dvama visokim klikovima. Oba vrha, vrhasti Ovčar s leve a zupčasti Kablar s desne strane, u modroj večernjoj svetlosti, stoje kao ogromni stupovi na vratima vodenim, odakle se valja Morava, najveća srpska voda“(M. Ilić, 1875.)

Ovčarsko-kablarski manastiri

Датотеку је првобитно послао Раде на Serbian Wikipedia – Пребачено са sr.wikipedia на Оставу., CC BY 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=53834294

Retko je gde na tako malom prostoru sagrađeno toliko manastira. Sada ih ima deset i dva sveta mesta i to:

  • Manastir Vavedenje, na izlasku iz klisure, (danas parohijska crkva)
  • Manastir Vaznesenje, spram Jovanja na drugoj strani reke, par stotina metara udaljen,
  • Manastir Preobraženje, nekad se nalazilo na levoj obali 2 kilometra uzvodno od Nikolja, naspram starog manastira,
  • Manastir Svete Trojice, na brdu, naspram Blagoveštenja,
  • Manastir Sretenje, nedaleko od Sv. Trojice, na podnožju ispod samog vrha Ovčara,
  • Manastir Blagoveštenje, 2 kilometra od Preobraženja, iznad Ovčar Banje,
  • Manastir Ilinje, na brdu nad Blagoveštenjskim tunelom, sada metoh manastira Blagoveštenja,
  • Manastir Jovanje, 6 kilometara uzvodno od Vavedenja, nekada najvažniji manastir, „lavra“,
  • Manastir Nikolje, 2 kilometra uzvodno od Jovanja,
  • Manastir Uspenje Presvete Bogorodice, crkvica pronađena kod ruševina Jovanjske kule, metoh manastira Jovanje

U literaturi poznat je još jedan Manastir Sv. Georgija, koji je verovatno bio na jugoistoku Ovčara. Njegov pečat čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu.

Sax0207 – Sopstveno delo, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=21761957

Smatra se da su prvi manastiri izgrađeni posle katalonske najezde 1307—1309. godine kada su stradali manastiri na Svetoj gori Atonskoj. Bežeći u dubinu Balkanskog poluostrva srpski kaluđeri su u ovoj klisuri osnovali svoje manastire. Sledeći veliki talas je usledio posle Maričke bitke, a dolaskom Turaka ovi manastiri dobijaju nove uloge, čuvara duhovnosti i identiteta Srba, ali i golih života za zbegove koji su se skrivali u klisuri, pećinama ili okolo manastira.

Izvor: Wikipedia

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs