podeli
Zgrada Oficirskog doma u Nišu

Kraljevina Srbija je bila prva država u Velikom ratu koja je objavila svoje ratne ciljeve, a to je učinjeno 7. decembra 1914. godine na zasedanju u Nišu, u formi vladine izjave koju je prihvatila Narodna skupština.

Šta je Srbiji značila Niška deklaracija, koje istorijske okolnosti su uslovile njeno donošenje i zašto je važna za dalji tok istorije svih naroda na Blakanu?

Pre više od 100 godina Kraljevina Srbija istakla je da ratni cilj nije samo srpski – ujedinjenje Srba, nego i jugoslovenski – ujedninjenje Srba, Hrvata i Slovenaca, čime je srpska vlada jugoslovensko ujedinjenje postavila kao prioritetan cilj srpske državne politike. Preduslov za stvaranje ove države bilo je izbijanje Prvog svetskog rata.

Narodna skupština je u Nišu 7. decembra 1914. godine usvojila Deklaraciju kojom se zalaže za “oslobođenje i ujedinjenje sve neoslobođene braće”, a doneta je u zgradi Oficirskog doma u Nišu gde je zasedala Skupština Kraljevine Srbije od jula 1914. do oktobra 1915. godine.

Izjava za koju se kasnije odomaćio naziv Niška deklaracija, glasi:

„… Uverena u rešenost celog srpskog naroda da istraje u svetoj borbi za odbranu svoga ognjišta i svoje slobode, vlada Kraljevine smatra kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspešan svršetak ovog velikog vojevanja koje je, u trenutku kad je započeto, postalo ujedno borbom za oslobođenje i ujedinjenje sve naše neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca. Sjajni uspeh koji ima da kruniše ovo vojevanje, iskupiće obilato krvave žrtve koje današnji srpski naraštaj podnosi. U toj borbi srpski narod nema izbora, jer se između života i smrti ne bira. On je na nju prinuđen i vodiće je sa onakvom istom nesalomljivom energijom i s kakvom se pre sto godina borio za svoj vaskrs iz Kosovske grobnice „.

Izjavu o ratnim ciljevima dala je nova, koaliciona vlada, sastavljena od predstavnika Radikalne, Samostalne radikalne i Napredne stranke. Tom vladom, zamenjena je “ staroradikalska „, u vreme druge austrougarske (Poćorekove) ofanzive ili „kaznene ekspedicije“, kada se vodila borba za opstanak države.

Niška deklaracija je trebalo da sve svoje snage stavi „u službu velike stvari – Srpske države i Srpskog, Hrvatskog i Slovenačkog plemena „. Nikola Pašić koji je bio predsednik i nove vlade, nije bio sastavljač Niške deklaracije, kao sastavljač obično se navodi prvak, Milorad Drašković.

Pašić nije bio sklon objavljivanju ratnih ciljeva u prvim mesecima rata, ali se priklonio inicijativi i, kao šef vlade, uzeo učešće u redigovanju deklaracije. U toku tog posla iz predloga deklaracije izostavljeni su Slovenci, što se moglo pripisati samo Pašiću i njegovim „staroradikalima“.

Jedan od retkih Slovenaca u Srbiji, Niko Županič, pripisivao je sebi zaslugu što su Slovenci, ipak, obuhvaćeni Niškom deklaracijom, i pored tvrdog Pašićevog stava da je o Slovencima “prerano govoriti“.

U Parizu je u proleće 1915. godine formiran Jugoslovenski odbor od strane austrougarskih emigranata. Za predsednika je izabran Ante Trumbić. “Antanta” je tada ponudila Srbiji da potpiše “Londonski ugovor“, 26. aprila 1915. godine.

Ugovor se odnosio na stvaranje Velike Srbije. Saveznici su nudili Srbiji Bosnu i Hercegovinu, Slavoniju, Srem, Bačku, južnu Dalmaciju i severnu Albaniju, ali bez Makedonije i dela Banata.

Srbija je odbacila ugovor pošto nije bila spremna da se odrekne Makedonije, a kompromis između stavova srpske vlade na čelu sa Nikolom Pašićem i Jugoslovenskog odbora, našao se u Krfskoj deklaraciji od 20. jula 1917. godine.

O tom periodu, niški istoričar Aleksandar Dinčić kaže da je Srbija bila izložena velikim pritiscima saveznika:

„Pašić je u početku rata bio pobornik Balkanskog saveza. Međutim, čim je čuo da saveznici, tj. sile Antante, pokušavaju da pridobiju neutralnu Bugarsku na istu stranu tako što joj obećavaju Makedoniju, a od Rumunije joj daju Dobrudžu, onda je on Balkanski savez preusmerio na jugoslovensku ideju. Nije želeo politiku kompenzacija – teritorijalnih ustupaka na štetu Srbije. Srpska vojska odnosi pobedu u Cerskoj bici, ali Turska u novembru ulazi u rat na strani Cenralnih sila. Tada je u jeku kolubarska bitka i srpsko odstupanje. Niška deklaracija se donosi u jeku velike srpske protivofanzive u Kolubarskoj bici i velikih savezničkih pritisaka da Srbija popusti po pitanju Bugarske i Italije. Kako bi sprečio da saveznici, koristeći težak položaj srpske vojske, otimaju istoj Srbiji teritorije, Nikola Pašić saveznike stavlja pred svršeni čin Niškom deklaracijom. Tačnije, srpski politički vrh. Niška deklaracija je bila nužna mera srpske vlade da do znanja saveznicima da kako je srpska vlada odabrala put jugoslovenstva, tj. ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu, a ne da joj se teritorije uzimaju i daju Bugarskoj i Italiji kako bi one ušle u rat i da bi se Balkanski savez očuvao.“ ističe Dinčić.

Još jedan razlog za jugoslovenski ratni cilj Srbije ležao je u „ideološko propagandom slabljenju Austrougarske iznutra“. Naime, „hrvatske regimente na Drini, u kojima je bio “cvet” Zagreba, bile su najogorčeniji vojnici na frontu.

Ako bi se te snage „ohladile za Austriju“, vojna snaga crno-žute monarhije bila bi više nego prepolovljena.

Niška deklaracija imala je za svrhu da “ohladi” glave Hrvata i drugih Jugoslovena u austrougarskoj vojsci i da ih zagreje za ideju srpsko-hrvatskog jedinstva.

Krajem septembra 1914, zabeleženo je da su srpski vojnici pre svakog napada pevali „Lijepa naša“ i „Oj Hrvatsko još poživi“. Bilo im je odgovoreno plotunima.

Istoričar niškog Narodnog muzeja, Nebojša Ozimić, rekao da je otpora za stvaranje zajedničke države bilo i u Srbiji i u Hrvatskoj.

“Najogorčeniji protivnici van politike bili su vojvode Stepa Stepanović i Živojin Mišić, tako su svi u Hrvatskoj želeli ovakav savez samo dok prođe prvi udar oslobodioca. Stvaranje nove države i njenog Ustava 1921, jasno su pokazali da hrvatski politički vrh uglavnom nije bio za zajedničku državu, tražeći konfederalni status Hrvatske.” istakao je.

Iznošenjem jugoslovenskog ratnog cilja, Srbija je silama Antante ponudila veliku državu, koja bi mogla da bude jedan od stubova stabilnosti u posleratnoj Evropi tog vremena.

Ozimić kaže da Niška deklaracija kojom su stvoreni temelji nove države, Kraljevine Srva, Hrvata i Slovenaca ima još jedno važno uporište:

“Stvaranje Kraljevine SHS pogodovalo je ratnim saveznicima Srbije kojima je Sovjetska Rusija počela da pravi problem. Širenje Sovjetskog Saveza došlo je do severnih granica Srbije zbog čega je na mirovnoj konferenciji u Versaju dozvoljeno proširenje granica novostvorene države.”

Što se same Srbije tiče, ostvarenjem jugoslovenskog ratnog cilja zadovoljavala se nasušna potreba Srbije za rušenjem Austrougarske, koja je decenijama predstavljala pretnju opstanku naroda na Balkanu.

Sa istorijske distance od jednog veka, istoričar Ozimić smatra da je Niškom deklaracijom Srbija više izgubila, nego dobila:

“Danas je više nego očigledno da je stvaranjem nove Kraljevine najviše izgubila Srbija koja je u ratu podnela ogromne žrtve dok su njeni tadašnji ratni protivnici (a i kasniji, u Drugom svetskom ratu) bili najveći dobitnici. Ta situacija je u srpskoj književnosti najlepše i najtačnije opisana u romanu Danka Popovića “Knjiga o Milutinu’’, rekao je.

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs