podeli

Srpska pravoslavna crkva, 18. januara obeležava Vozdviženje ili Krstovdan, sećanje na dan kada je pronađen krst gde je razapet Isus Hristos.

Po predanju, Časni Krst pronašla je carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu.

Nakon što je preuzeo vlast nad Rimskim carstvom, Konstantin je želeo da obnovi hrišćanske svetinje u Svetoj zemlji, a najveća želja mu je bila da pronađe Časni krst na kome je stradao Isus.

Carica Jelena uspela je da sazna gde se nalazi Časni Krst i tu su počela iskopavanja.

Predanje kaže da su kopači osetili divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkali tri krsta i na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“ i klinove kojima je bio prikovan za Krst.
Prvo uzdizanje ili Vozdviženje Časnog Krsta dogodilo se 326. godine i od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog Vaskrsenja, koji je carica Jelena po tom podigla na Gologoti i taj dan se slavi kao Krstovdan.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se posle osvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.

Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji je dan u nedelji i posti se „na vodi“.

VEROVANJA

Krstovdan se slavi kao krsna slava.

Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti – poznata je naša izreka, pa vernici uglavnom poste na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena.

Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike.

Ovo je stari običaj je nastao u stara vremena kada se u svim selima isplaćivali poljaci (radnici), koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge kućne poslove, na Krstovdan je obrnuto.

Na jesenji Krstovdan prema drevnim običajima bere i posvećuje bosiljak. Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja 18. januara, po predanju se ukrštaju vetrovi.

U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu, i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti „oskudna i bolešljiva“.

Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan.

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.

U našem narodu se veruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.

Na Krstovdan se predskazuje vreme

– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
– Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima.
– Kakav septembar, takav i mart.
– Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs