podeli

VALJEVO – Nedaleko od Valjeva nalazi se selo Brankovina, koje je tokom devetnaestog veka steklo svoju slavu, kroz dramatične događaje tog vremena. Zato ga, s pravom zovu „selo puno istorije“.

Ovo selo je zavičaj mnogih ličnosti srpske istorije i kulture. Postojbina je čuvene porodice Nenadović, čiji su članovi bili vođe Prvog srpskog ustanka, duhovne vođe i putopisci, ministri prve srpske vlade. Iako se ubraja među najstarija sela valjevskog kraja, u srpsku istoriju ulazi tek za vreme vojevanja kneza Alekse Nenadovića u austro-turskom ratu.

On je najpoznatija žrtva seče knezova 1804.godine, a svojim delima u velikoj meri je pripremio teren za Prvi srpski ustanak. Njegov započeti posao, sa velikim uspehom su nastavili ostali članovi porodice Nenadović, pre svega vojvoda Jakov koji je bio komandant cele zapadne Srbije i vodeći ustanički starešina posle Vožda, ali i prvi srpski ministar unutrašnjih poslova.

Pored njega tu je bio i Prota Mateja – vojvoda, diplomata, zakonopisac, prvi predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta srpskog i pisac poznatih Memoara. Jedini vojnički obrazovan član ove porodice bio je Sima Nenadović, Karađorđev vojvoda i heroj drugog srpskog ustanka, kao i Jevrem Nenadović. Nisu samo heroji Prvog i Drugog srpskog ustanka ostali zapamćeni kao veliki ljudi porodice Nenadović rodom iz Brankovine.

Pored njih tu je i sin Prote Mateje, Čika Ljuba, slavni putopisac, pesnik i prosvetitelj. Ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, bila je knjeginja Persida, majka kralja Petra Prvog Oslobodioca, pa je zato Brankovina poznata i kao „majčevina“ kraljevske dinastije Karađorđević. Slavu Brankovine, svetom je širila i najveća srpska pesnikinja, Desanka Maksimović, koja je u ovo selo došla kao beba, u njemu provela detinjstvo, završila osnovnu školu, napisala svoje prve stihove i uvek se rado vraćala, svome selu, svojoj Brankovini.

Selo koje je obeležilo najbezbrižniji period njenog detinjstva, bilo je večna inspiracija i opevano u mnogim njenim delima. Brankovini se obraćala kao čoveku, sa puno ljubavi, pažnje i požrtvovanosti. Poslednje dane svog života, Desanka je provela u zavičaju koji je toliko volela, a po njenoj želji, tu je i sahranjena.

Znamenitosti Brankovine, danas su predstavljene kao kulturno-istorijski kompleks, koji čini skup istorijskih, kulturnih, prosvetnih i memorijalnih spomenika, koji na rečit način ispredaju priče o našoj prošlosti, ali i o primerima negovanja tradicije. Jedna od centralnih građevina kompleksa, je crkva Svetih Ahranđela, koja je završena 1830. godine.

Opširnije na Srbiju volimo

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs