Branko Milićević Kockica o četiri decenije “Puža”, glumačkim počecima, ljubavi sa Cacom, čuvenoj La Mami i najmlađoj publici
GDE god da se nađe, popularni Branko Milićević Kockica već na “pojavu” mami širok osmeh. I to ne samo na licima dece, već i odraslih. Nezaobilazni je deo svakog sećanja na bezbrižne dane detinjstva, njegovo “tatatatira” i dalje odzvanja u ušima bivših klinaca dok gledaju podmladak kako velikim očima upija svaku Brankovu reč…
A gde je on, tu je i njegova Caca i, naravno, “Puž”. Bračni par svoj životni put gradi više od pola veka, a pozorišnu kućicu – tačno četiri decenije. “Puž” se zvanično rodio 13. aprila 1977. godine. Jubilarni rođendan “Puža” sinoć je svečano proslavljen u ovom pozorištu. U muzičkom spektaklu, pod nazivom “Muzički vremeplov”, čule su se pesme iz svih dosadašnjih pozorišnih predstava, učestvovalo je 25 glumaca, uz dečji hor i orkestar, a nije izostala ni torta. Slavljenički program trajaće pet dana.
– To je za mene dosadna priča – kaže, kao i uvek neposredno, Branko. – Oduvek sam pravio novogodišnje priče za decu, i pre nego što sam upisao Akademiju. Sa sedamnaest godina počeo sam kao glumac u zrenjaninskom pozorištu i od tada mi teče staž. Inače, rodio sam se u Zemunu, vrtić i osnovnu “diplomirao” u Pančevu, a u Zrenjaninu gimnaziju i Višu pedagošku. E na toj višoj nisam diplomirao. Pobegao sam u Beograd pošto sam engleski položio sa desetkom. Taj engleski mi je kasnije u životu dosta značio…
Na Akademiji je Branko prvo želeo da postane reditelj. Pao je na prijemnom i već sledeće godine “iz prve” položio glumu:
– Ali kasnije sam se oženio rediteljkom (Slobodankom Aleksić) i napravio “kompenzaciju”. U početku sam studirao kod profesora Minje Dedića, potom Maričića i Bajčetića. U mojoj klasi su bili Ceca Bojković, Pera Božović, Mirjana Vukojčić, Ljilja Lašić, Boba Stojnić, Faruk Begoli. I tada, kao i uvek, tezgario sam kao Deda Mraz. U početku sam bio mlad za ovu ulogu, pa je Deda Mraz bio moj otac, takođe glumac Mihailo Milićević, a ja – Deda Mrazov pomoćnik. Tako sam za decu oduvek izvodio besne gliste. Radio sam i kod Donke Špiček u Dečjem kulturnom centru, ondašnjem Domu pionira.
I tek što ga je filmska publika zavolela kao lepog Mišu u “Užičkoj republici”, stigao je poziv za čuvenu “Kocku, kocku, kockicu”. Ali u to vreme već je uveliko tekla njegova pozorišna karijera…
Opširnije na Večernje Novosti
* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.
