podeli
Aleksandar Ilić, najmlađi niški doktor nauka sa suprugom Majom

Nišlija Aleksandar Ilić doktorirao je sa 26 godina, u Kaliforniju otišao 2011. godine, oženio se, a pre dva meseca dobio i sina. Radi u kompaniji Fejsbuk, zajedno sa tridesetak inženjera sa Balkana. Kaže da mu nije bila namera da u Americi ostane zauvek, ali da je svestan da se u našoj zemlji stvari sporo menjaju, pa je odluka o povratku neizvesna.

U Niš dođe bar jednom godišnje da obiđe roditelje, a voli i da prošeta Tvrđavom. Ilić sada ima 32 godine, a ovo je njegova životna priča.

NIŠKI ĐAK – ODLIKAŠ

Aleksandar Ilić završio je gimnaziju „Svetozar Marković“, bio je deo specijalnog odeljenja za matematiku i u tom periodu osvojio deset medalja na međunarodnim olimpijadama iz matematike i informatike. Već se tada video njegov izraziti potencijal, a on se odlučio da školovanje nastavi u Nišu na Prirodno matematičkom fakultetu.

Odsek za računartsvo na PMF-u, upisao je 2003. godine, završio fakultet i sa 26 godina doktorirao na temu „Spektralne i hemijske teorije grafova“.

Objavio je preko 60 naučnih radova u relevantnim inostranim časopisima. Samo nekoliko redovnih profesora iz Srbije može da se pohvali tako jakim rezultatima i brojem citata kojih je danas preko hiljadu. Tokom doktorskih studija, mladi Nišlija radio je i kao asistent na PMF-u u Nišu, gde je držao predavanja iz nekoliko predmeta.

“U Nišu sam stanovao u ulici Borivoja Gojkovića, gde i sada stanuju moji roditelji. Obično sam ulicu vezivao za Narodnu biblioteku ili kafanu Sinđelić, ali  biblioteka je potpuno izgubila popularnost, a drugi objekat, koliko znam, napušten je već nekoliko godina”, rekao nam je Aleksandar Ilić.

Maja i Aleksandar Ilić

AMERIKA I STVARANJE PORODICE

U Kaliforniju je otišao 2011. godine, jer je dobio odličnu ponudu za posao. Taj odlazak se poklopio sa njegovom željom da promeni okruženje i radi direktno na najaktuelnijim projektima koji postoje danas u svetskoj industriji.

“U Srbiji se stvari jako sporo menjaju. Nema velikih investicija u grad, moj fakultet radi na istim problemima kao i pre 5 godina kada sam otišao, nove ideje se ne podržavaju dovoljno, a nauka i tehnologije napreduju svakog dana. U Americi je tempo rada i života  “allegro” – brzo se razvijaju nove ideje i projekti. Jeste naporno, ali su problemi izazovni i zanimljivi. Ljudi u Srbiji nisu navikli na menjanje poslova, dok je ovde u Americi to neophodno za napredovanje i sticanje novih iskustava i primenu znanja na novim projektima,“ objašnjava mladi naučnik.

Tokom studija je, sa još desetak studenata iz Srbije, radio za americku kompaniju “Wowd”, koja je imala predstavništvo u Beogradu. Kompanija se bavila razvijanjem personalizovanog softwera za pretraživanje. U jednom trenutku nekoliko ljudi iz tima je dobilo ponudu za posao u Fejsbuku, pošto se njihovim predstavnicima dopao proizvod ove grupe mladih ljudi.

“Fejsbuk aktivno zapošljava nove ljude, i jedno od najboljih iskustava koje studenti mogu dobiti je upravo letnja praksa, tako da stalno preporučujem dobre studente iz Srbije,” kaže Aleksandar.

Sa porodicom živi u mestu koji se zove Mountain View (Planinski pogled), gradiću u blizini San Franciska.

“Za sada se stvari odvijaju odlično, kako na poslovnom planu, tako i u privatnom životu. Gledajuci nekoliko godina unazad, skoro svakog meseca smo Maja (supruga) i ja putovali na neku novu destinaciju na produženi vikend ili duže. U Americi ima prelepih nacionalnih parkova, različitih gradova i kultura, svega:  od noćnog zivota do univerzitetskih centara. Nemam dugoročnije planove, ali sa obzirom na ekonomsku i političku situaciju u Srbiji – male su čanse da se trajno vratimo,“ kazao je Srbija Vestima.

Pre dva meseca Mala i Aleksandar dobili su sina Olivera, i sada je, kako kaže “sva pažnja usredsređena na njega.“

“I Maja i ja imamo po 4 meseca odsustva, a takođe će bake i deke da priskoče u pomoć. Fejsbuk je firma koja poštuje porodične vrednosti i nudi dosta pogodnosti za dobar balans između posla i porodice, što je jako važno.”

RAD KOJI UTIČE NA MILIJARDU LJUDI

U poslednjih pet godina najmlađi niški doktor nauka promenio je nekoliko timova u okviru kompanije iz oblasti mašinskog učenja i rankiranja.

„Trenutno radim na projektu optimizacije slanja notifikacija, gde na osnovu prethodnih akcija korisnika pokušavamo da šaljemo samo hitne ili notifikacije koje korisnike interesuju. Vodim tim od dvadesetak ljudi razlišitih profila i nacionalnosti, ali iako sam senior inženjer, još uvek napredujem i učim nove tehnologije svakog dana. Na poslu je jako bitno ostvariti kontakte među ljudima iz drugih timova i to održavati,“ kazao je.

U Fejsbuku nema zvaničnog radnog vremena. Osim obaveznih sastanaka svako može dolazak na posao prilagoditi sebi i svojim navikama.

“Ja obično dolazim oko 9 i radim do 19 sati, ali to zavisi od mnogo faktora. Takođe, u kampusu je obezbeđena hrana i piće, teretana, mesta za razonodu i slično.“

Fejsbuk je proglašen za jedno od najboljih mesta za rad u Americi.

“To je podržano ne samo posebnom kulturom i raznim privilegijama, već jedinstvenoj atmosferi jer vaš rad direktno utiče na milijardu ljudi”, objašnjava Ilić.

Kaže da danas u Fejsbuku ima oko tridesetak inženjera poreklom iz Srbije i okolnih zemalja, a  kompanija ima oko 10 hiljada zaposlenih koji su došli sa svih strana sveta.

„Dosta mojih prijatelja iz Srbije koji se bave programiranjem, odlučuju da odu iz zemlje i potraže bolje uslove u zapadnoj Evropi i Americi. Mislim da se broj ljudi koje poznajem sa Balkana u Silicijumskoj dolini udvostručio od kada sam ovde, što dosta govori o kvalitetu života i rada.“

NE ODUSTAJTE NIKADA OD SVOJIH ŽELJA

Aleksandar Ilić Niš i Srbiju redovno posećuje, jednom ili dva puta godišnje.

“Naravno da mi je uvek drago da popričam sa starim prijateljima i rođacima, prošetam glavnom ulicom ili Tvrđavom. Nikada nije lako živeti daleko od majke i oca koji su nam bili podrška celog života, ali se redovno čujemo preko videa,” kaže mladi naučnik.

Njegova poruka čitaocima, posebno mladim ljudima je da nikada ne odustaju od svojih ciljeva i želja.

“Ukoliko vredno radite, uspeh neće izostati na kraju. Mislim da je školovanje u Srbiji kvalitetno i studenti mogu dosta naučiti ukoliko to žele. Danas se svuda u svetu traže programeri i ljudi sa idejama, tako da bi trebalo podsticati tehničke fakutete i informacione tehnologije. Takođe, bavite se sportom, fizička aktivnost je jako bitna za kvalitetan zivot”, poručio JE Aleksandar iz daleke Kalifornije.

* Portal Srbija Vesti preuzima deo vesti i po jednu fotografiju sa sajtova drugih medija, i postavlja link ka izvoru vesti. Portal Srbija Vesti ne snosi odgovornost za sadržaje linkova niti fotografije i video snimke koji su deo linka koji vodi na druge internet stranice. Ukoliko vest sadrži netačne navode, vređa ili krši nečija autorska prava, molimo Vas da nas odmah o tome obavestite na info@srbijavesti.rs kako bi sporni sadržaj bio uklonjen.

podeli

2 Komentari

  1. Nazalost, morao je da ode da bi njegova prica bila ovako lepa. S druge strane, iznenadjena sam sto kaze:“U Srbiji se stvari jako sporo menjaju. Nema velikih investicija u grad, moj fakultet radi na istim problemima kao i pre 5 godina kada sam otišao, nove ideje se ne podržavaju dovoljno, a nauka i tehnologije napreduju svakog dana.“To mi je malo nejasno jer, kako je onda obrazovanje kvalitetno i moze se nauciti dosta ako se hoce? Bice da u ovoj zemlji mogu da nauce nesto savremeno samo oni koji su dovoljno pametni, vredni i zainteresovani stvarno da budu u toku sa modernim zahtevima svetskog trzista, pa onda traze informacije van obrazovnih institucija, sto je dobro ali, dzaba kad takvi ne cine vise od par % populacije, zato smo i u zaostatku jer, ako profesori na fakultetima nisu iz te grupe ljudi i ako drzava ne stane iza takvih ljudi, nema onda nema drugog izlaza sem da takvi ljudi odu iz ove zemlje, sto je velika katastrofa i dokaz da ce ova zemlja ici samo nizbrdo. Zalosno je sto je poruka takva. Ja licno nisam genijalac takve vrste, ali sam genijalac koji se bori sa vetrenjacama jer pokusavam da uticem na svest ljudi upravo u delu da prestanu da traze sigurne i stalne poslove jer to nije pravi put za razvoj, i pokazujem im jedan jednostavan nacin da se pre svega dodje do vise novca a usput da uce kako da promene svest o tome sta je posao, sreca, uspeh i kako se do toga stize ali, mnogo tesko ide cak i kad se ima sve na gotovo, vecina ljudi nadje neke idiotske izgovore da opet nista ne ucini i ne iskoristi ni ono sto im je pred nosem.
    Znaci, vecina tih ogranicenih gradjana koji kao da cekaju da im nesto padne s neba, morace da shvate da mora promeniti svoju svest, prestati da gleda i cita vesti o tome sta su politicari rekli i uradili i slagali po ko zna koji put, vec poceti da se pita kako da iskoristi sansu koja im se nudi mimo politike i bilo kakve drzavne uprave i, shvatiti takodje da je prica kao sto je Aleksandrova nesto sto je za istu tu vecinu maltene nedostizno jer, iza njegove price stoji malo visi IQ, mnogo rada i upornosti koji su doveli do mnogo znanja i umenja koje samo retki imaju, ni 10% populacije nikada nece dostici taj nivo cak i da se trudi. No, slazem se s njim da nikada ne treba odustati od svojih snova, a buduci da svakodnevno razgovaram s raznim ljudima, vecina ni nema snove koji su zaista snovi- ili su ih zaboraivli vec, ili se plase da ih imaju da neko ne kaze da su ludi i, upravo nedostatak samopouzdanja i dovodi do apatije i prepustanju matice da ih nosi pa gde stignu, nema veze, i dalje ce se nadati u potaji da ce neko stvoriti drzavu u kojoj ce oni da rade neki ne mnogo zahtevan poslic i da budu dobro placeni za to dovoljno da mogu da jedu, voze kola, odu na letovanje i zimovanje i to im je dosta.
    Znaci, da se razumemo, heroji ce ostati ovde i uspeti da osnuju krug istih ljudi sa kojima ce se zajedno boriti da nesto ovde promene, a, najlakse je genijalcima da odu po belom svetu jer njih ce svako hteti.
    Ja se pitam je li Aleksandar rekao u oci svima ovde sta je potrebno uraditi ovde , odmah i sada , da on ne bi ni pomislio da ode odavde? I, ko mu je sta i kada i gde odgovorio? E, to treba da napise po imence pa da se prozovu ti koji nisu dali sve od sebe da se to realziuje, da se gradjanima saspae istina u oci ( ja to radim svakodnevno i radicu dok sam ziva) jer, kao sto kaze jedna misao: “Uspeh nije destinacija, vec putovanje“, a Aleksandar je i sam to rekao svojim primerom, buduci da ni sam ne zna u ovom trenutku gde ce se i kada zavrsiti njegovo putovanje.

Ostavi odgovor

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Srbija Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Srbija Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Srbija Vesti se možete obratiti ovde: web {at} srbijavesti {dot} rs